Skretanje pažnje kao paranoičnost: Kako je moguće da je memorija ovog naroda toliko uska ili tesna?

Naime, javnost, ne samo prostonarodna, opšta, već i stručna, sastavljena od pripadnika elite u raznim intelektualnim i javnim profesijama, u svakom događaju koji privlači veliku medijsku pažnju i uživa veliku popularnost vidi nameru vlasti da preko svojih tabloida preusmerava pažnju birača sa onih afera i događaja koji kompromituju vlast, ili sa sve očiglednijeg i ozbiljnog opadanja životnog standarda u vidu značajne inflacije i smanjenja kupovne moći.

Prvo pitanje koje se postavlja je kako je moguće da je memorija ovog naroda toliko uska ili tesna (a znamo da je pileće kratka, osim kod profesionalaca koji su dužni da pamte: novinara i istoričara i još nekih) da istovremeno u svojoj glavi ne može da zadrži dva događaja: jedan kompromitujući i štetan za vlast, a drugi zabavan i senzacionalan, pa jedan od njih mora, po principu ili-ili, da izbaci iz svoje memorije. Od koliko bajtova se sastoji memorija ovog naroda?

Trenutno se u neprestanim i masovnim novinskim člancima o navodno odbeglom i opasnom crnom panteru vidi ta skrivena i prepredena namera vlasti.

A postavlja se pitanje zašto je vlasti toliko bitno i potrebno da nam se skreće pažnja (ne isključujem mogućnost da ponekad možda i postoji takva namera ili projekat vlasti). Biće valjda da smo mnogo opasni po vlast pa je Vučiću potrebno da nam na dnevnom nivou skreće pažnju, jer ako bi se Vlasi, tj. Srbi i ostale narodnosti dosetili desilo bi se – šta? Ponosan narod (koji u prestonici spokojno pije Tominu moćku i ne uzbuđuju se mnogo zbog toga) posle svih poniženja i nepravdi preduzeo bi – šta?

Kada je, primera radi, bio slučaj pada ukrajinskog aviona u Grčkoj koji je prevozio naše naoružanje, kako se ispostavilo, u Bangladeš, a ne u mrsku nam Ukrajinu da bi se upotrebilo protiv bezuslovno voljene Rusije govorilo se da vlast to krije od putinofilskog naroda. I šta da se to pokazalo tačnim?

Da li bi bila podignuta revolucija protiv vlasti zbog rada o glavi voljenim prijateljima? Ili bi veoma lako Vučić smirio te putinofilske i ukrajinomrzilačke strasti prostim objašnjenjem da nam je u nacionalnom ekonomskom interesu da prodajemo naoružanje ili pak nekom novom poklonjenom hiljadarkom ili evrom.

Isto tako i u neizvesnom i tenzičnom periodu iščekivanja ili otkazivanja gay parade se govorilo da se ta napetost stvara namerno kako bi se skrenula pažnja sa nestašice i poskupljenja mleka, ako ne i šećera, pa se onda nameće pitanje kako je ta neizvesnost uticala na potrebu za mlekom. Da li vam istog trenutka kada počnete da pratite prestaje potreba za mlekom i slatkom kafom.

Stvorilo se jedno maltene masovno rasprostranjeno uverenje da mnoge društvene događaje ne kreira život već ih uvek smišljeno i planski plasira vlast i da nikada vremenska podudarnost dva događaja koja privlače pažnju javnosti nije slučajna. Kada bi se vraćali u prošlost takvih primera je bezbroj.

Čak i kada bi složili da je to moguće – da potiskivanje usredsređenosti na jedan događaj nekim drugim i aktuelnijim (jer svako pamćenje prirodno bledi i biva zamenjivano novim sadržajima), ali kako je uopšte moguće bekstvo od realnosti „skretanjem pažnje“ sa vitalnih životnih potreba, kao i visokih računa i dažbina na koje vas svakodnevni život stalno i neminovno vraća.

I kako se skreće pažnja od zvuka krčenja creva? Pojačavanjem muzike? Da li smo poput dece ili uplakanih beba iz kolevki koji se skreće pažnja zalagivanjem zvečkama i cuclama? Ako smo toliko nedorasli da nam je toliko lako skrenuti pažnju sa ključnih političkih tema, s kojim onda pravom očekujemo ili realno zaslužujemo nešto bolje?

I kako to da nam trenutno svetsko prvenstvo u fudbalu ne skreće pažnju sa najavljenog poskupljenja putarine i svega ostalog što je već poskupelo, ako se uvek radi o skretanju pažnje? Odnosno, kako to da niko u njemu ne vidi smišljeno skretanje pažnje najvažnijom sporednom stvari na svetu?

Možda je neko i njega smislio sa tom svrhom? Možda je s tom namerom izabran selektor koji može da nas odvede na svetsko prvenstvo? Kao sociologu poznata mi je „narkotička“ ili uspavljujuća uloga medija i masovne kulture kada zabavljačkim sadržajima treba odvratiti pažnju nižih i siromašnih slojeva od velikih društvenih nejednakosti, na koje ukazuju marksistički orijentisani sociolozi.

Ili će pre biti da samoinicijativno pokazujemo sklonost ka samozaboravu. Ali kako onda tu ne vidimo smišljenu i prljavu manipulativnu nameru?

I šta bi bilo da smo pobedili Brazil i sve ostale i postali svetski prvaci? Verujte ništa. Posle trodnevne euforične radosti i razularenosti, vratili bi se svojoj materijalnoj, duhovnoj, intelektualnoj i svakoj drugoj bedi.

Evo, počinje novogodišnja euforija, pa će onda i Deda Mraz da nam skreće pažnju.

Očigledno da nas je frustriranost trajanjem i karakterom ove vlasti dovela do tolike mržnje i nezadovoljstva koji se pretvaraju u paranoičnost – da se u maltene u svemu vidi upliv i upletenost vlasti.

Autor je sociolog iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.