Mnogo puta obmanjivani narod od strane ove vlasti, tj. izložen raznim i brojnim lažnim vestima, spinovima, pričama o ugroženosti predsednika države i svakojakim manipulacijama kao da je totalno izgubio smisao za elementarnu realnost i kriterijum za razlikovanje istine od laži i u svemu počeo da vidi odvlačenje i skretanje pažnje sa afera koje kompromituju vlast.
Tom ogromnom nepoverenju dodatno doprinosi i nesagledivi animozitet koji se dugo akumulira protiv ove vlasti oličene u Aleksandru Vučiću, a koja se doživljava toliko beskrupuloznom u očuvanju vlasti da ne preza apsolutno ni od čega. Zato se u svemu vidi smišljena, planirana i potajna namera režima.
Iako dobro znamo da vladajući režim zaista ne preza od mnogo čega, ovolika količina sumnjičavosti je ipak previše. Pored uobičajene prakse da lažne vesti i teorije zavere svesno proizvode predstavnici vlasti i tabloidi kojima oni upravljaju imamo na delu da i sam narod to nesvesno čini u ogromnoj meri.
Iako je, naravno, očigledno da se vlast služi raznim dezinformacijama i manipulacijama kako bi minimizirala, negirala, relativizovala ili potisnula u zaborav istinu o brojnim i serijskim aferama koje su je dobro uzdrmale, ovaj narod je, sudeći po komentarima na društvenim mrežama (najviše Fejsbuku) i lajkovima tih komentara, otišao predaleko u svojoj neoverljivosti.
Na svoju veoma opravdanu sumnjičavost u političare na vlasti srpska javnost nadogradila je i svoju neopravdanu paranoju.
Zaslepljen ogorčenošću, ostrašćenošću, gnevom i mržnjom prema režimu zbog svakojakih nepravdi i poniženja koje doživljava, kao i zbog nezadovoljstva svojim životom, narod je izgubio svaku meru i kontakt sa realnošću tako da je počeo da paranoično učitava u političare vladajuće strukture i nepostojeće namere, planove i akcije, plasiranje spinova.
Ta toliko do besvesti ponavljana fraza „o skretanju pažnje“ (sa Krušika i ostalih afera) je postala isprazna i kao takva se totalno ofucala, banalizovala i obesmislila. NJena upotreba je poprimila neslućene razmere i postala izraz bogate paranoične mašte. U tom besomučnom i otrcanom ponavljanju fraze o skretanju pažnje kao da se skrenulo s uma.
Maltene iza svakog značajnijeg društveno-političkog, pa čak i prirodnog, događaja koji vremenski koincidira sa prolongiranim trajanjem udarne afere Krušik (a koji, razumljivo, nužno privremeno baca u senku ostale aktuelne afere) dobar deo čitaoca vesti na fejsbuk stranicama naših poznatih medija, od onih tabloidnih pa sve do Danasa i TV N1, učitava svoje uverenje da se radi o nekakvim smišljenim namerama i preduzetim poduhvatima vlasti da se to, za nju neželjeno i veoma kompromitujuće saznanje, potpuno potisne iz pamćenja naroda, raznim spinovima i manipulacijama, a ponekad i smišljenom i najgrubljom zloupotrebom raspoloživih institucija sistema.
Potera za otmičarem i Monikom Karimanović je pokazala da je socijalna paranoja u Srba došla do vrhunca, maltene do usijanja. Bezuspešna i prolongirana potraga policije za otmičarem i devojčicom tumačena je od strane pomenutih čitaoca kao namerno odugovlačenje i opstruiranje istrage kako se bi se skrenula pažnja sa Krušika (u prvoj i glavnoj verziji), sa Jovanjice (u drugoj i nešto ređoj verziji), a u trećoj sa aktuelnih tenzija i sukoba u Crnoj Gori zbog novog zakona o verskim zajednicama i njihovoj imovini (sa, opet, različitim verzijama narativa i racionalizacija iz kojih razloga se to činilo).
Mnogo se pametovalo prethodne nedelje i u tom pametovanju išlo toliko daleko da se smatralo da je policija poslužila kao puki instrument vlasti za što duže odvlačenje pažnje sa aktuelnih afera. Bez obzira na svu kontrolu koju vlast ima nad policijom i ostalim institucijama sistema, toliki stepen sumnje u dobronamernost policije, ne ulazeći u njenu sposobnost koja se često dovodi(la) u pitanje, zaista „vređa inteligenciju“ i vodi u paranoično ludilo – u „spin paranoju“.
Često se nedefinisano tvrdilo da je to insceniran, izrežiran, montiran slučaj, šta god se pod tim podrazumevalo. To ludilo je bilo toliko morbidno i maštovito da su pojedinci čak sumnjali da devojčica nije bila oteta ili nešto još luđe od toga – da je pronađena ali da se informacija krije.
Ta količina teorija zavera samo je nastavak onih prethodnih koji po svojoj brojnosti, raznovrsnosti, maštovitosti i proizvoljnosti nisu zaostajale za ovim najaktuelnijim.
Tvrdilo se da Miša Vacić po direktivi režima sa svojom agresivnom retorikom odvlači pažnju sa Krušika. Takođe, i prirodna pojava požara na Staroj planini bila je predmet sumnjičenja – da vlast namerno usporava i otežava intervenciju gašenja požara radi skretanja pažnje sa afere Krušik (a ne da se radi o, primera radi, nepristupačnom terenu što otežava gašenje), a u drugoj verziji da je to osveta meštanima zbog otpora izgradnji MHE u tom području.
Sva ta spin paranoja nosi sa sobom jednu veliku naivnost, a to je da je Krušik toliko bombastično otkriće koje je nemoguće poslati u zaborav uprkos svoj medijskoj mašineriji koju ova vlast poseduje i pilećem pamćenju ovoga naroda. Tu su nezavisni mediji koji će konstantno podgrevati i obnavljati ovu temu.
Napokon nam je stigla Nova godina, a ponegde je pao i sneg, što će svakako doneti praznično raspoloženje koje će skrenuti pažnju sa Krušika. Nadamo se da je Nova godina stigla sama od sebe i da iza toga niko ne stoji.
Autor je sociolog iz Niša
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
