Potreban je organizovani skrining kao u Jugoslaviji

Organizovani skrining se radi u ciklusima od po nekoliko godina (dve ili tri, u zavisnosti od njegove vrste) i u Jugoslaviji je početkom sedamdesetih godina prošlog veka vršeno u pokretnim autobusima, opremljeni rendgen aparatima za rano otkrivanje tuberkuloze, poznatije kao fluorografisanje pluća.

Ovi autobusi su se stacionirali u krajevima stanovništva koje je dobijalo pozive da se obavezno odazovu ovom pregledu, jer u protivnom će biti pod udarom odredbi zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.

U Srbiji, prema navodima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, organizovani skrining postepeno se uvodi od 2012. godine i to za karcinome grlića materice, dojke i debelog creva: „Organizovani skrining je organizaciono zahtevan i složen proces pa je zato neophodno postepeno širiti teritoriju na kojoj se sprovodi u skladu sa obezbeđivanjem svih potrebnih materijalnih i finansijskih uslova kao i edukacije zdravstvenih radnika“.

Međutim, u praksi zdravstvenog sistema Srbije dominiraju akcije preventivnih pregleda koje se besplatno obavljaju za sve građane, bez obzira da li su zdravstveno osigurani, gde im je mesto prebivališta i da li već imaju utvrđeno oboljenje koje se periodično prati od strane lekara specijaliste.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, prema odgovarajućim nacionalnim programima je opšti interes u Republici Srbiji (član 17, stav 1, tačka 3.) a obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (stav 2. istog člana).

Ta sredstva se prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju obezbeđuju uplatom doprinosa i iz drugih izvora i prihod su Republičkog fonda, član 168, a prenose se filijalama na osnovu odluke koju donosi Republički fond za svaku budžetsku godinu, član 169.

To znači da se po osnovu odredba ova dva zakona preventivni pregledi građana Srbije, koji nemaju zdravstveno osiguranje, plaćaju iz doprinosa onih koji ih redovno uplaćuju za ove namene, ili da je Vlada RS sredstva za te namene obezbedila iz budžetske rezerve, kao što je to za druge prilike činila 2022. godine, kada je po oceni Fiskalnog saveta, tajno utrošila oko 500 miliona evra, ali javnost o tome nije upoznata.

Vlada je donošenjem rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve presipala novac, na primer iz jednog ministarstva u drugo, bez potrebe da pravi rebalans budžeta.

Tako, danas, doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3 posto bruto zarade, odnosno po 5,15 posto na teret zaposlenih i isto toliko na teret poslodavca.

Uplatom ovih doprinosa formiraju se sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja kojima u ime osiguranika upravlja RFZO (podmiruje troškove zdravstvene zaštite, naknade zarada i putnih troškova).

Plaćanjem ovih doprinosa, zaposleni, kao i članovi njihovih porodica, imaju pravo na zdravstveno osiguranje.

Prema projektu digitalizacije u zdravstvu trebalo je, prema tvrdnji dr Danice Grujičić, bivše ministarke zdravlja, izrečene u martu ove godine, da bude nabavljen centralni softver, koji bi povezao sve zdravstvene ustanove i podatke koji se sada čuvaju na pojedinačnim softverima tih ustanova, ali se to nije realizovalo jer joj se Siniša Mali, ministar finansija u prethodnoj i sadašnjoj Vladi RS, „nije javljao na telefon“.

Centralni softver bi stvorio bitne pretpostavke za efikasnu primenu organizovanog skrininga, u kojoj bi bile obuhvaćene ciljne grupe po pozivu, a ne kao što je do sada, oni koji to hoće.

Pored toga u budžetu RFZO za te namene uštedela bi se znatna sredstva, koja bi na primer mogla da se utroše za finansiranje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, kao i zapošljavanja radi zamene izabranih lekara, odsutnih zbog obavljanja specijalizacija, što je predviđeno da se vrši iz sredstava namenjena za obavezno zdravstveno osiguranje.

Inače, u akciji besplatnih preventivnih pregleda, 8. septembra 2024. godine, od osam do 17 časova, pregledano je 29.381 građanin i 2.278 dece, oko 1.000 upućeno je na dalju dijagnostiku, 20 je, zbog novootkrivenih oboljenja, hitno hospitalizovano, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja u Vladi RS, istog dana po završetku ove akcije.

Ovo je peta ovakva akcija Ministarstva zdravlja, koja je obavljena u 200 zdravstvenih ustanova širom Srbije: domovima zdravlja, bolnicama i klinikama, a ukupno je pregledano oko 145.000 građana.

Značaj ove akcije, prema navodima Ministarstva zdravlja, je u izuzetnom odzivu građana i podatku da je kod blizu 10 posto pregledanih pacijenata otkrivena najteža oboljenja, najčešće bez ikakvih simptoma i da je uspešnost izlečenja u direktnoj vezi sa ranim otkrivanjem bolesti (različiti maligniteti, aneurizme i sl).

„Danas smo posetili Dom zdravlja u Loznici i Dom zdravlja ovde u Krupnju. Ljudi dolaze na preventivne preglede, velika stvar je da čuvamo zdravlje ljudi i očekujemo desetine hiljada ljudi na ovim pregledima, jer to će spasiti živote bukvalno hiljada ljudi, to je život za Srbiju, jedna fantastična akcija i pozivam sve ljude starije od 40 godina, bez obzira da imaju ili ne zdravstveno osiguranje da dođu na preglede“, rekao Aleksandar Vučić na konferenciji za medije u Krupnju, 8. septembra 2024. godine.

Tom prilikom je obećao da „do juna ili do kraja sledeće godine ne sme da postoji ni jedna lista čekanja“ na neku dijagnostičku proceduru i operaciju (ugradnju proteza kukova i kolena) katarakte i dr., i da od Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje očekuje rešenje do kraja meseca.

Da je nabavljen centralni softver, uvid u liste zakazivanja i čekanja bi bio brz i jednostavan proces.

A kako se „rasipaju pare“ zdravstvenih osiguranika najbolje ilustruju aplikacije preko kojih pacijenti mogu da vide radno vreme i slobodne termine izabranih lekara, kao i mogućnost da preko njih zakažu preglede: pozivanjem centralnog kol centra ili, u zavisnosti od organizacije domova zdravlja, info pulta, odnosno medicinske sestre lekara kod kojih se leče.

Oni koji su na svom mobilnom telefonu instalirali aplikaciju „Izabrani doktor“, kreiranu preko nacionalnog sistema, mogu da vide datume i slobodne termine svog lekara, od po 10 minuta, i da ga rezervišu. Međutim, za neke lekare preko ove aplikacije pacijenti mogu da vide samo slobodne termine za pregled, a kad „klikom“ hoće da ga zakažu dobijaju informaciju da to nije moguće, već da moraju da pozovu kol centar na broj 011 362 0000.

Ukoliko ti isti pacijenti to pokušaju preko aplikacije „e-zdravlje“, Ministarstva zdravlja, opredeljenjem za prijavu preko e-uprave, na kojoj su prethodno registrovani preko mobilne aplikacije ConsentID, to će sa lakoćom obaviti, izborom u meniju „zdravlje“ (u prikazanom kalendaru odabrati termin za posetu svom lekaru) kao i otkazati ukoliko su sprečeni.

Takođe, preko iste aplikacije u mogućnosti su da vide prepisanu terapiju, izveštaj lekara specijaliste i laboratorijske nalaze ako su npr. obavljeni u Kliničkom centru Srbije, da ih preuzmu na svoj uređaj, dok za neke nalaze, koji si izvršeni u drugim zdravstvenim ustanovama, to ne mogu.

Pacijenti mogu da i preko veb sajta Ministarstva zdravlja, upisom imena i prezimena lekara i doma zdravlja u kome radi, saznaju slobodne termine za zakazivanje, koji su, kako piše na ovom sajtu „informacionog karaktera i ažuriraju se svakih 15 minuta. Zakazivanje termina vrši se sa strane vašeg lekara“.

Oni pacijenti koji hoće da im se produži terapija, koju primaju zbog hroničnih bolesti (bez dolaska kod izabranog lekara) to ne mogu da naznače u zakazanom terminu preko aplikacije „Izabrani Doktor“ ili preko „e-zdravlje“, jer one ne poseduju podmeni za takvu napomenu, pa im elektronsko zakazivanje ništa ne znači: prinuđeni su da pozivaju telefone info pulta ili medicinske sestre, koje su u stvari administrativni radnici, izabranog doktora, jer takvu informaciju mogu samo one da upišu preko IZIS-a, Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije.

Ovaj sistem treba da „obezbeđuje dostup zdravstvenih podataka svim učesnicima u zdravstvenom sistemu u skladu sa njihovim pravima, ulogama i odgovornostima“, napisano je na sajtu Ministarstva zdravlja, ali u praktičnoj primeni se to ne ostvaruje.

Autor je diplomirani politikolog – novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.