Slabosti vojne iračke strukture

Tajni dogovor o oružju između Srbije i Iraka vredan 833 miliona dolara u stvari je samo naglasio probleme Iraka u opremanju svojih oružanih snaga, proces koji već dugo muče korupcija i neefikasnost. Dogovor je postignut u septembru prošle godine bez konkurentnog nadmetanja i izbegavanja antikorupcijskih zaštita, uključujući i odobrenje visokih iračkih vojnih zvaničnika i komisije za ugovore. Umesto toga, pregovore je vodila delegacija od 22 visoko rangirana iračka zvaničnika, bez znanja američkih komandanata i mnogih visokih iračkih lidera.
Dogovor je izazvao dovoljno kritika te su irački zvaničnici kasnije ograničili vrednost kupovine na iznos od 236 miliona dolara. A ispostavilo se da je veći deo opreme, prema rečima američkih komandanata, lošeg kvaliteta ili je, pak, neprikladna za vojne misije.
Anatomija kupovine izbacila je na svetlost dana sposobnosti i kapacitete iračke vojne administracije, ionako sputane sektaškim problemima i korupcijom, nerazvijenošću, smetnjama u nabavci oružja i drugih potrepština na sistematski način.
Ovakve slabosti znače da pet godina nakon američke invazije, 170.000 pripadnika iračke vojske ostaje bez opreme, loše snabdeven i većim delom oslonjen na Sjedinjene Države, pa i za osnovne stvari kao što su komunikaciona oprema, oružje i municija, podstičući sumnje u iračku vojnu sposobnost.
Ministar odbrane Iraka Abdul Kadir brani dogovor o oružju i kaže da se ponašao u skladu s protokolima ugovora, kao i da je o svakom koraku informisao premijera Nurija al Malikija. I pored svega, američki komandanti i neki irački zvaničnici kritikovali su dogovor o nabavci oružja iz Srbije. Bliži uvid u oružane dogovore delikatna je stvar, naročito nakon serije dogovora o oružju iračke vlade iz 2004. i 2005. vrednih 1.3 milijarde dolara. Istovremeno, usled nepostojanja elektronskog bankarskog sistema irački zvaničnici plaćaju drugorazredno ili nepostojeće oružje i opremu u gotovini, uz pomoć posrednika koji prenosi torbe s novčanicama od po 100 dolara.
Prema dogovoru sa Srbijom, predviđena je kupovina velikog broja helikoptera, aviona, nosača oružja, minobacačkih sistema, mitraljeza, oklopa za ljudstvo, vojnih uniformi i druge opreme. O dogovoru su uglavnom pregovarali Kadir i ministar za planiranje Ali Glahil Baban. U odgovoru na kritike, Kadir je izjavio da je „zamrznuta“ nabavka nosača oružja i nekih aviona, kako bi se smanjila konačna cena ugovora na 236 miliona dolara. Takav dogovor je potpisan u martu, kažu američki zvaničnici.
U intervjuu u februaru, ministar Kadir, koji je sunit rođen u Ramadiju potvrdio je da je prvobitni dogovor sa Srbijom premašio 800 miliona dolara. „Stvar je u tome da se nismo ograničili na neki fiksni broj niti fiksnu cenu.“ Ktritičari kažu da je dogovor nadmudrio krhke antikorupcijske zaštite.
Umesto toga, Kadir je apelovao na Malikija da abolira nacionalni Preduzimački komitet, odnosno ovlašćenu agenciju za nadzor svih vladinih kupovina i nabavki vrednih više od 50 miliona dolara. Maliki je uspeo da obori odluku nacionalnog Vrhovnog ekonomskog komiteta koji je izrazio zabrinutost da dogovoru sa Srbijom nedostaju garancije službi srpske vlade.
Dogovor sa Srbijom podržala je i kancelarija vrhovnog komandanta iračkih snaga, grupa u senci sastavljena od šiitskih savetnika Malikija, koju američki zvaničnici optužuju da je prošle godine vodila čistku sunitskih komandanata koji su oštro kažnjavali šiitske vojne lidere.
Visoko rangirani zvaničnik iračke vlade, koji je želeo da ostane anoniman zbog straha od kazne protiv njega i drugih u negovoj kancelariji, izjavio je: „Nemamo poverenja u irački ugovarački proces.“ „Čuo sam da se ministar odbrane sastao sa srpskom delgacijom i da su potpisani dogovori sa srpskim premijerom“, izjavili su zvaničnici. „Zašto Srbija? Zašto ne Ukrajina? Zašto ne Rusija? Mi to ne znamo.“
Kritičari dogovora takođe se žale da će oružani sporazum sprečiti standardizaciju iračkog vojnog ratnoga materijala, koji uključuje vatreno oružje iz SAD, Kine, sa Balkana, iz Pakistana i Rusije.