Slavimo moć zajedništva i jačamo otpornost civilnog društva

Pre Međunarodne nedelje civilnog društva, koja će se u aprilu održati u Beogradu, vrlo je važno podsetiti se uspeha, ali i nedostatka organizacija civilnog društva u regionu, pozvati na podršku i zajednički napor za ponovno potvrđivanje vrednosti civilnog društva gde su ljudska prava i sloboda udruživanja, izražavanja i mirnog okupljanja srž vrednosti naših društava. Jačanje naše posvećenosti i podizanje našeg glasa, na nivou sektora, a i regiona, ka onima koji mogu da nas podrže ili da se suprotstave onima koji onemogućavaju naš rast jeste od suštinske važnosti za dalji napredak civilnog društava. Prisustvo dinamičnog, jakog i slobodnog građanskog društva je osnov za garantovanje održivog razvoja i omogućavanje pokretanja društvenih i demokratskih promena. Globalni fenomen sužavanja prostora za rad civilnog društva se izrazito odrazio i u regionu.

Samo u proteklih nekoliko godina, prostor za delotvoran razvoj i delovanje civilnog društva na zapadnom Balkanu je beskrajno potresen mnogobrojnim incidentima i slučajevima nasilja koje je zabeležio CIVICUS-ov „Monitor“, kao i usvojenim zakonima koji u mnogim slučajevima nisu podsticajni za aktivnosti OCD. Političari na vlasti su stvorili neprijateljsko okruženje u kojem su ove organizacije označene kao strani agenti, a novinari i aktivisti napadnuti propagandom vladajućih u Srbiji i u Crnoj Gori, dok su novinari na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Albaniji suočeni sa pritiscima i zlostavljanjem od strane vlasti. Na Kosovu, amandmani na Zakon o slobodi udruživanja izazvali su jake reakcije sa uključivanjem preko 300 grupa civilnog društva kako bi predložene promene bile odbačene, dok su pre samo godinu dana u Makedoniji i provladini mediji i državne institucije izvele orkestrirane napade i prljave kampanje protiv organizacija civilnog društva, optužujući ih za navodno služenje stranim interesima sa ciljem političkog destabilizovanja zemlje. Takođe, 2017. godine 22 organizacije koje su bile kritične prema prethodnoj vladi bile su izložene inspekcijama od strane različitih državnih institucija.

I pored svih tih pritisaka, građani su se ipak udruživali i izašli na ulice da se bore za svoja prava. Aktivisti koji se bore za zaštitu životne sredine i aktivni građani Albanije, Crne Gore i Srbije protestovali su protiv gradnje hidroelektrana na rekama na Balkanu i protiv razarajućih efekata istih na njihove živote. U BiH, ljudi su prevazišli etničkih razlike da bi se borili za pravdu i jasno iskazali svoje nezadovoljstvo korumpiranim aktivnostima vlasti, dok je u Makedoniji polarizovana politička klima kreirala nategnutu atmosferu uz uzavrele proteste koji su se događali i za i protiv promene imena države i referenduma. Studenti su izašli na ulice da protestuju protiv troškova visokog obrazovanja u Albaniji, paralelno sa antivladinim protestima u zemlji sličnim onima u Crnoj Gori i Srbiji koji su postali intenzivniji od početka 2019. godine. Često uskraćivanje osnovnih sloboda se pojavljuje u većini zemalja i vodi ka umanjenju uključenosti OCD u procese donošenja odluka širom regiona.

Ograničenje stranog finansiranja, barijere pri registraciji vezane za preporuke Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma (FATF), intervencije u unutrašnje poslove OCD, negativni komentari i drugi oblici uznemiravanja postali su nova svakodnevica civilnog društva, uz pritisak da se prilagodi kako bi opstalo. Mnogim OCD i dalje nedostaju unutrašnji mehanizmi i kapaciteti da bi se borile protiv ovih vrsta pritisaka. Zatim, samo postojanje organizacija kojima nedostaje odgovornost i transparentnost u radu, ali koje čine deo sektora civilnog društva u celini, dalje stvara negativan uticaj i na percepciju javnosti toga šta je civilno društvo i na okruženje u kojem OCD rade.

U vremenima punim takvih izazova ključno je dalje ulaganje u jačanje civilnog društva u regionu da bi se pospešila saradnja i njihova otpornost. Regionalni pristup promociji građanskog prostora trebalo bi da ima za cilj kreiranje platforme za solidarnost i saradnju koja bi po potrebi dozvoljavala alternativni prostor za zagovaranje i inovativne akcije. Ipak, uprkos prepoznatim potrebama i mogućnostima za izgradnju snažnijih saveza za promovisanje građanskog prostora na Zapadnom Balkanu, nedovoljno se priznaje i finansira podrška takvim regionalnim i zajedničkim aktivnostima. Povećana saradnja između aktera iz različitih zemalja, ali i povezivanje lokalnog sa regionalnim i globalnim, mogla bi da utiče na rešavanje potrebe za razvojem civilnog društva u regionu. Fokus na partnerstvu, koaliciji i povezivanju jača dijalog i veze između OCD u regionu i globalno. Te međunarodne veze bi trebale da poboljšaju stabilnost, dok bi OCD trebale da omoguće prostor za kooperaciju, suočavanje sa razlikama i doprinos osnovnim vrednostima i moći zajedništva.

Autorka je izvršna direktorka Balkanske mreže za razvoj civilnog društva