Sledećih pet godina

Najveći gubitnici izbora 2. aprila su stranke 20. veka sem Dačićeve, koja više i nije partija već frakcija SNS. Najočitije je to na primeru Šešelja – njegov slab rezultat je treće iznenađenje ovih izbora. Prvi je uspeh Saše Jankovića, mada ga izgleda, on baš i ne doživljava tako. U uslovima jeftine kampanje koju su mu radili prijatelji, odbijanja saveznika poput LDP, LSV i verovatno SDS, koji su mu zauzvrat otkinuli procenat glasova, i ostalih otežavajućih okolnosti, Janković je zabeležio odličan rezultat. Taj njegov uspeh je istovremeno i neuspeh DS (to je ona propast starih stranaka). Janković je dobio 10 odsto više nego DS 2016. iako su mu čelnici DS logistički odradili gotovo sve. Držeći Šutanovca na distanci, Janković je uspeo da preuzme potencijal DS, bez da mora da nosi žig kompromitovanosti imena „žutih“. Međutim, da li će on uspeti dalje da nosi i razvija taj potencijal, stvaranjem nekog građanskog fronta koji će uspešno da nastupi na izborima za Beograd koji redovno sleduju 2018. drugo je pitanje. Na tim beogradskim izborima, biće mu konkurencija drugo iznenađenje na ovim izborima – mladi Luka Maksimović iz Mladenovca (formacijski beogradska opština) koji tek nije imao sredstava za pravu političku kampanju. I koji je korišćenjem Interneta i satire kao glavnog političkog oružja sa malim ulaganjem stekao znatan politički profit. Mogu li Janković i Maksimović da udruže snage i izdejstvuju sledeće godine i vanredne parlamentarne izbore? Zavisi od izabranog predsednika Vučića – kome se sada otvara nova kadrovska i politička lepeza. Konačno, loš rezultat Vuka Jeremića u odnosu na jaku kampanju ne bi trebalo da deluje demorališuće već poučno. Kada je to pa neki zapadni izum mogao jednostavno da se primeni u Srbiji?