„Slepi“ putnici u sopstvenoj zemlji

Evo citiraću Član jedan koji glasi: „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“.

U članu dva se govori o nosiocima suverenosti i decidirano se kaže da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. I još ono glavno: „Ni jedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“- kraj citata.

Kad se sve to zna, onda se postavlja pitanje kakav smo mi to narod kad smo dozvolili da Lopovska, korumpirana, kriminalna i ratnoprofiterska vlast Aleksandra Vučića, uz pomoć moćne propagandne mašinerije, opsenjuje prostotu tako i toliko da većina građana ne primećuje njihove prljave profitersko-mafijaške kombinacije sve protivustavno a pod plaštom politike.

Na javnoj sceni se iz dana u dan proizvode skandali, afere, sukobi i raznovrsne manifestacije praćene histeričnim kvazipatriotskim frazama i izmišljotinama. Svi ti inscenirani incidenti na graničnim prelazima sa Kosovom Jarinje, Brnjak, ali ne i Merdare, sve te proslave njihovog jedinstva, slobode i zastave, sve te crkvene procesije i navodne odbrane svetinja, pa onda obračuni profesionalnih navijača oko kontrole narko tržišta, sve su to predstave za narod i zamajavanje masa. Pod tim njihovim navodnim političkim plaštom krije se finansijsko, pravno, političko demografsko i svako drugo devastiranje društva i države do te mere da Srbija više nije naša. Skupocene javne predstave o trošku nas građana, prave se da bi uzurpator kompletne vlasti u zemlji mogao da proglasi još po neku, kako voli da kaže, „veličanstvenu istorijsku pobedu Srbije“.

A stvarnost je poražavajuća. Mi Srbi i ostali građani koji žive u Srbiji, više nemamo državu. Iako u Ustavu koji sam citirao, lepo piše da je narod Srbije nosilac suvereniteta zemlje, bivši huligan iz Čipuljića kraj Bugojna, sebe je proglasio suverenom i krčmi Srbiju kao svoju dedovinu. Prvo je tajnim ugovorima prodao čitavo prisavlje od sajma do Brankovog mosta. Samo on zna ko su ti vlasnici Beograda na vodi. Potom je Francuzima ustupio Beogradski aerodrom, a kompaniju JAT arapskom Etihadu. PKB i pola najplodnije zemlje u Vojvodini sada pripadaju Arapima. Zrenjanin i Banat kineskom Ling Longu. Kinezi su vlasnici i Železare Smederevo, kao i Rudnika i gradova Bor i Majdanpek. Većina voda Srbije više nisu srpske. Naftna industrija je još ranije prodata Rusima i tako su građani Srbije postali „slepi“ putnici u sopstvenoj zemlji. Šta više on nas je pretvorio u taoce bivše pokrajine Kosova i Metohije trgujući u naše ime sa Albancima.

Najnovija devastacija zove se Podrinje i Rio Tinto. Sve je ugovorio tajnim ugovorom sa tim svetski poznatim uništivačem prirode, a sada pokušava da to legalizuje nekakvim referendumom koji će organizovati njegovi kerberi iz zločinačke organizacije SNS. Srbija dakle definitivno nije naša jer u njoj parlament ništa ne znači, Ustavni sud ne postoji, javna tužiteljka je gluvonema, a nepostojeće javno mnjenje simuliraju tabloidni mediji.

Moć koju u našoj okupiranoj i zarobljenoj državi daje vođi neograničenu vlast, kod prosečnog čoveka stvara zbrku u glavi. On zbog toga ne razlikuje istinu od moći, jer misli da jedino vođa može da izmeni našu stvarnost. To je posledica višedecenijskog medijskog zaglupljivanja ljudi koje čoveka udaljava od svake mogućnosti da razume šta se dešava i sa njim i sa društvom. Jedna opskurna ličnost, ratni huškač i profiter iz devedesetih godina prošlog veka, nije samo nasledio zločinački režim Slobodana Miloševića već je zaveo diktaturu. To je nepobitan dokaz teze da je u Srbiji na delu Duboka država koju čine „Služba“ i Crkva i koja ne dozvoljava promenu totalitarnog političkog i ekonomskog sistema.

Sve se na političkoj sceni Srbije dešava u stilu one čuvene izreke Francuza Žan Lik Godara: „Ne menjati ništa kako bi sve postalo drugačije“. U našem slučaju to se mora izokrenuti u: „Nešto se mora menjati kako bi sve ostalo isto“. A stara istina glasi: Promena nije samo obaranje starog sistema već iznad svega uspostavljanje novog“. Ako je dakle režim Aleksandra Vučića neustavan i ne zakonit, takvi su i izbori koje njegova vlast organizuje. NJegova vlast se po svaku cenu mora srušiti vaninstitucionalno sa uspostavljanjem privremene vlade. Jer ako dozvolimo da uz pomoć lažnih izbora on i dalje vlada, od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu, a Srba neće biti ni za pod šljivu.