Javno i potajno, jedan (s)lobista lobira da drugostepeno veće Vrhovnog suda Srbije ukine presudu Vrhovnog suda Srbije, kojom je Miloševićev „general zločina“, šef Državne bezbednosti Radomir Marković, zbog organizovanja četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, osuđen na 40 godina zatvora.
Lobista je savetnik ministra policije i potpredsednika Vlade Srbije. Zvanično, on je spoljnopolitički savetnik. Onaj koji o spoljnoj politici ne zna ništa, savetuje onog ko se spoljnom politikom i ne bavi. Stvarno, on je buldožer jedne opasne unutrašnje politike i strategije.
Nakon što je Vrhovni sud izrekao Radomiru Markoviću 40 godina zatvora i pravosnažno ga osudio i za učešće u otmici i likvidaciji bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, osuđeni je, u zatvoru, napisao knjigu. Na njenoj promociji, izvan zatvora, glavni govornik i promoter nepriznavanja izrečenih sudskih presuda bio je savetnik vicepremijera. Rekao je da je Radomir Marković njegov lični prijatelj i da se on ponosi i prijateljstvom i prijateljem!
Iz bahatog savetnika govori sila. Zna se ko je on i da opstanak Vlade zavisi od onog čiji je on. Njegova volja je zapovest. Vrhovni sud mora da pogazi Vrhovni sud. Njegov lični prijatelj je iznad svakog zakona i presude.
Predsednik Socijalističke partije, potpredsednik Vlade i ministar policije rekao je da je njegov savetnik advokat Radomira Markovića, pa ima pravo da ga brani! I da ga ne brani u svojstvu savetnika za spoljne poslove!
Proziran scenario i opasna strategija. Savetnik za spoljne poslove (s)lobira po unutrašnjim poslovima i najbolnijim ranama Srbije. Pritiska Vrhovni sud da presudi u korist komandanta državnog terorizma. Istovremeno, izriče i javne hvalospeve Slobodanu Miloševiću, jer je, eto, kao advokat, branio i njega. Gazi po grobovima Miloševićevih i Markovićevih žrtava, jer je on, razumljivo, kao advokat ubica, na strani ubica.
Tako je lični prijatelj Miloševićevih terorista, javni i tajni branilac njihovih zločina, dobio odrešene ruke Vlade da bude (s)lobista lobista!
Ima taj lobista pravo da bude (s)lobista, ali samo izvan Vlade i u sukobu sa njom. Izvan Suda i u sukobu sa Sudom.
Ima on pravo, ali izvan Vlade, da traži i uklanjanje slike generala Milana Nedića sa istorijskog zida bivših predsednika Vlade Srbije. Ali, nemaju pravo ni on ni onaj čiji je on savetnik, da samovoljno sklanjaju sliku.
Bio je, kažu oni, Milan Nedić predsednik srpske kvislinške vlade i zato su ga makli sa zida. Tipična pamet (s)lobista. Visio na zidu ili ne, Milan Nedić je bio premijer Srbije. Ako je bio kvisling, i to je istorija, pa se obaranjem slike ona neće ni izbrisati ni promeniti.
Ne može se, isto tako, promeniti ni istorijska istina da je Srbija imala i predsednika države, koji je, lično, naređivao likvidacije svojih političkih protivnika. Slobisti sada (s)lobiraju Srbijom da Mefista učine svecem, a njegove teroriste herojima, patriotama i svojim prijateljima kojima se ponose.
Iznad desetina hiljada mrtvih, koje je ubio Slobodan Milošević, oni kliču toj ikoni smrti, uzdižu njene slike, zaklinju se ispod njih i budućnost Srbije traže u zločinčevom grobu. Skoro da nema dana a da kapitalni ministar proevropske vlade ne zaplače iz ljubavi prema simbolu srpske nesreće i ne uzvikne: Bio je svetac, bio je heroj!
Neka plače i neka ga obožava, ali izvan Vlade. I neka njegove teroriste njihov lični prijatelj, takođe, zastupa izvan Vlade. Ovo ne sme biti Vlada Slobodana Miloševića i Radomira Markovića.
Autor je predsednik Izvršnog odbora Srpskog pokreta obnove
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
