Sloboda nas čeka 3. aprila

Svoje odgovore na to pitanje daju i pesnici i političari. Demokratska stranka obećava građanima Srbije da ćemo ih, ne samo deklarativno, osloboditi bremena ove manipulativne vlasti i posledičnog straha. Parlamentu Srbije, nakon povratka u poslaničke klupe, podnećemo predlog zakona o slobodi od straha. Baš kao što je leta 1945. advokat Dragić Joksimović, kao član privremene Narodne skupštine Jugoslavije, buntovno zagrmeo sa govornice skoro jednoumnog doma: „Hoću da se ukloni strah, da se ukloni strah vlasti od naroda i strah naroda od vlasti!“ Demokratska stranka će upravo takvom inicijativom posle aprilskih izbora potvrditi da nikada nije odustala od svojih načela i vekovne tradicije.

Neophodno je da se zakonom zaštite i ostvaruju Ustavom zajamčene slobode građana i uvode sankcija za zloupotrebu organa javne vlasti prema građanima, kroz proces zastrašivanja i pritiska. Strah parališe građane i sprečava ih da ostvare svoja prava, slobodno iznesu svoje mišljenje, ili preduzmu konkretne korake u zaštiti svojih prava i ostvarivanju svojih legitimnih interesa.

Zakon koji ćemo predložiti tretiraće slučajeve kada neko sa pozicije vlasti „vrši akte“ koji izazivaju strah među građanima. Za nas „sloboda nije krilatica reklamnog panoa“. Sloboda nas čeka. Uzećemo je 3. aprila.

Naša osnovna intencija je nedvosmisleno zalaganje za građanske vrednosti, dostojanstven život, racionalno upravljanje privredom i ekonomskim resursima našeg društva. To su osnovni postulati demokratije, a demokratija je neraskidivo vezana sa patriotizmom, kako je to Zoran Đinđić više puta ponavljao. I danas je momenat da se tome vratimo.

Bili smo rodonačelnici zdravog razuma u ludilu devedesetih. Dvehiljadite smo bili nosioci promena. Patriotizam danas je zaštita svih obespravljenih – nezavisno od toga da li je u pitanju zaštita životne sredine, ili uskraćena socijalna pravda. Naš uloga je da građane ohrabrimo. Apsolutno imamo pravo na to, jer mi smo jedini koji su se autolustrirali. Među nama, u Demokratskoj stranci, nema onih koji se dvoume i imaju dilemu da li smo na pravom putu. Svi smo imenom i prezimenom stali ispred te ideje.

U ime te ideje, avgusta 1945. godine, advokat Dragić Joksimović, postao je član privremene Narodne skupštine Jugoslavije, koja je formirana po sporazumu Tito-Šubašić. U parlamentu je predvodio Demokratski poslanički klub, koji je u to vreme podneo niz predloga zakona u nameri da ublaži komunističku vlast. Najpoznatije inicijative iz tog kratkog vremena su predlozi Zakona o slobodi od straha i Zakona o pravima građana kod vojnih sudova.

Nakon što su njihove inicijative odbijene, Dragić je zajedno sa ostalim demokratskim poslanicima napustio Skupštinu. Ovaj doktor sa Sorbone zbog svojih zalaganja za demokratiju i pravo, izbačen je posle sa Pravnog fakulteta u Beogradu i postao disident, osuđen na robiju, a njegovo telo nije izdržalo zloglasne uslove sremskomitrovačkog zatvora. Na nezasluženoj robiji je okončao život, a porodici je dozvoljeno da njegove posmrtne ostatke preuzme i sahrani tek nakon tri godine. NJegova žrtva je i amanet da se od borbe za elementarna ljudska prava i dostojanstvo nikada ne odustane.

I kao što Dante nije slučajno u prvi krug pakla smestio strah, nije slučajno ni u deveti krug pakla smestio izdaju i označio je kao najveći greh. Slutimo da baš taj inicijalni strah, iz onog prvog kruga, zamagljuje vidik, od prijatelja pravi izdajnika, slobodnog čoveka čini porobljenim. Krugovi našeg pakla su na taj način povezani. Ako jednom iskoračimo već iz prvog, velike su nam šanse da u onaj deveti nikad i ne kročimo.

Autorka je potpredsednica Demokratske stranke