Foto: Privatna arhivaČetrdeset dana od nezapamćenih zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“, u Duboni i Malom Orašju, srpsko društvo sa institucijama koje ne funkcionišu na predviđen demokratski način jer su uzurpirane sa vrha izvršne vlasti, moraće da se opredeli.
Da li je za jednako uvažavanje sloboda i prava svih građana, poštovanje Ustava, konkretizaciju odgovornosti i početak stvarne borbe protiv naraslog nasilja i kriminala ili mu je draža populistička apsolutna vlast aktuelnog predsednika Republike Aleksandra Vučića (u daljem tekstu: AV) umotana u lažni evropski plašt.
Treba li reći da ovo drugo znači povratak u devedesete, prodaju preostalih domaćih javnih resursa i potpunu devastaciju tekovina demokratskih promena od 5. oktobra 2000. godine.
Tragični događaji sa početka maja, naravno, imaju svoje konkretnu faktografiju i logiku. Nisu direktno uzrokovani navedenim političkim namerama vlasti, ali su ponovo otkrili njene prioritete, karakter i sistem vrednosti.
Vlast je reagovala samo nekoliko časova posle prve tragedije u liku predsednika Republike koji je odmah predložio mere za prevazilaženje nastale situacije, iako je potpuno nenadležan za njih.
Premijerka je – umesto da odmah izađe na lice mesta i obavesti građane da već od sutradan počinju dani žalosti – izjavila da sistem nije zakazao i da je Vlada prihvatila sve predsednikove mere.
Pomenute mere, kao i obično iznuđene samim tragičnim događajem, donete su bez prethodne rasprave ili konsultacije sa strukom. A požurilo se zato da se izbegnu odgovornost i konkretna pitanja.
Na primer, zar se i pre tragedije nije znalo da smo 2. ili 3. u svetu po broju oružja kod građana ili zašto se u pogledu predloženih izmena krivičnih zakona ne pita struka i ne uključe nadležne institucije, nego se sve kao i obično završava tajno u ministarstvima?
Pokazalo se da je vlast opterećena sobom, svojom politikom i rejtingom AV-a koji se uvek predstavlja kao najbolji i bezgrešan, a bez da se čuje i druga strana.
Ministar prosvete je za to što se dogodilo optužio „zapadne vrednosti“, a tek posle pet dana i prvog protesta je podneo ostavku. Većina funkcionera u danima najveće žalosti nije ni otišla do mesta zločina. Gradonačelnika Beograda nigde nije bilo. Sve što se dogodilo je izazvalo „šok“ i bes kod građana.
Oni su prvo nemo i spontano, a onda sve više organizovano, protestnim šetnjama „Srbija protiv nasilja“ od 8. maja pa svakog petka ili subote pokazali svoj stav i izneli konkretne zahteve u pogledu medija koji podstiču nasilje, objektivne odgovornosti drugih nadležnih ministara, uz raspravu u Skupštini i Anketni odbor.
Na taj način građani su ohrabrili sebe i one koji godinama razotkrivaju politički haos i hohštapleraj u kome živimo i omogućili opoziciji da svoje zahteve stavi na dnevni red vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Vlast poslanike opozicije i učesnike protesta pokušava diskreditovati na ličnoj osnovi i pretnjama ne samo putem provladinih tabloida, nego i na svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
To je školski primer nasilja, kako lepo reče na 6. protestu glumica Seka Sablić, jer je nasilje i kada pravde nema ili je jedva dostižna.
Više hiljada nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta u Srbiji podržalo je ove proteste i hitno ispunjenje svih zahteva.
Uz sve navedeno, nalog sa Andrićevog venca i iz sedišta SNS-a je bio da se 26. maja, po svaku cenu, brojčano nadmaše svi pretodni politički skupovi ikad održani u Srbiji. Ipak, nije bilo tako. Nešto je pokvarila jaka kiša.
Zatim, razotkriveni su mnogi mehanizmi kvota, ucena i potkupljivanja na koji su ljudi dovođeni u Beograd. Na identičan način su se u Srbiji unazad deceniju izvodili i druge politički performansi koji su se zvali „vanredni i objedinjeni izbori“, sa samo jednim nosiocem liste za sve nivoe vlasti sa funkcionerskom kampanjom i ucenjivanjem određenih struktura glasača.
Ipak, AV i njegovoj stranačkoj i medijskoj mašineriji su najviše zasmetala sve masovnija okupljanja građana, njihove šetnje i poruke.
Najveći skup u istoriji i pobeda u prvom krugu predsedničkih izbora posle 10 godina vlasti od kojih šest godina objedinjene i apsolutne (predsednik Republike, predsednik vladajuće političke stranke/koalicije i nosilac svih lista na brojnim vanrednim izborima) AV-u su trebale da pokuša da nadmaši, a u stvari samozavara, traumu koju su on i njegova tadašnja stranka i koalicija doživeli 5. oktobra 2000.
Tako je AV 14. maja na konferenciji za novinare, najavljujući skup „Srbija nade“, izjavio da su u našoj istoriji najveći politički skupovi bili 1908. povodom Aneksije BiH i 19. aprila 2019, navodeći da ni na jednom od njih nije bilo više od 200.000 ljudi, te da postoji šansa da skup koji on organizuje 26. maja može po masovnosti da premaši taj rekord.
Kada je skroz svoj komentar i pitanje novinarka Žaklina Tatalović ukazala na izostavljanje 5. oktobra 2000. iz ovog spiska, AV se toliko iznervirao da joj je zapretio izbacivanjem sa konferencije, dobio je crvene fleke na vratu i obrazima.
Smišljeno je, ali i u afektu, rekao i svoje sledeće bojazni: u Srbiji se neće ponoviti Majdan, neće biti prelazne vlade, dok je on živ. A onda je njegov naslednik na čelu SNS-a od 27. maja, Miloš Vučević, u svojim prvim javnim nastupima uz sve to dodao: Neće biti 6. oktobra!
Ako opozicija još nije uočila, da su se pred objedinjene vanredne izbore 2022, svi lideri stranaka i pokreta koje su najveći demokratski protesti građana Srbije 2000. oterali sa vlasti (ali ih nisu lustrirali: Vojislav Šešelj, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin), odrekli svojih predsedničkih kandidatura da bi AV u prvom krugu, bez ikakve diskusije sa protivkandidatima, po drugi put bio izabran na tu funkciju i tako postao simbol devastacije uspeha bilo kakvih demokratskih promena u Srbiji, neće nikad ni shvatiti da i oni u tehničkom pogledu treba nešto slično, ali sadržinski različito, da učine.
Na pomenute izjave AV-a reagovala je saopštenjem Ambasada Ukrajine zbog konteksta u kome je upotrebljena reč Majdan, ali nismo čuli da se sa zajedničkim stavom oglasila opozicija.
Zbog toga je red da se kaže AV-u i njegovim strukturama sile, a ispred građanske većine protesta: ako se nastavi sa ignorisanjem zahteva protesta i ličnim napadima na njegove učesnike, vrlo brzo će ponovo biti 5. oktobra!
Ukoliko budemo napadnuti ili ponižavani u nameri da koristimo svoja zagarantovana ustavna prava na slobodu okupljanja i iznošenje mišljenja, branićemo se svim dozvoljenim sredstvima i zahtevati da se o tim slučajevima hitno izjasne sve nadležne institucije.
To nema nikakve veze sa stranim obaveštajnim službama, koje dokazano utiču na lidere koji su na na vlasti ili na nju tek treba da dođu. Svi smo odgovorni, a najviše vlast, ukoliko se ne izbegne svako nasilje i ugroze garantovane vrednosti: život i zdravlje, lična sloboda i bezbednost.
Predsednik svega i u svojim poslednjim, izuzetno učestalim, javnim nastupima pokazuje da ne odustaje od toga da dodatno produbljuje podele među građanima na loše i dobre i iznosi neskrivenu mržnju prema svojim političkim protivnicima, ali i ljudima koji slobodno i kritički iznose svoje mišljenje.
Zato treba da zna: ukoliko ne pokaže volju da udovolji postavljenim zahtevima, građani će insistirati upravo na onome šta on ističe da neće dozvoliti – prelazna vlada, oslobađanje medija i slobodni izbori.
Kako izgleda, posle konačnog napuštanja funkcije predsednika SNS-a, on je zaokupljen svojim novim političkim eksperimentom – osnivanjem „Narodnog pokret za državu“ za Vidovdan.
Ako AV postane predsednik i tog novog pokreta, kako može istovremeno da bude i predsednik onima koji se nisu učlanili u taj politički pokret?
To bi bilo ponovno kršenje norme i duha člana 115 Ustava, da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Ovu normu je poštovao čak i osnivač SNS-a.
Verovatno će nam u danima koji dolaze biti neophodna sva ova znanja, veće zajedništvo i bolja organizacija.
Počev od onoga što redari protesta i najpoznatiji lideri opozicije ne smeju više da dozvole da bilo ko dok protest traje, nedozvoljenim i nekulturnim ponašanjem naruši njegovo dostojanstvo i visoke ciljeve.
Božo Prelević i dr Z. Radovanović predložiše osnivanje Pokreta za slobodnu Srbiju. Podržavam ovaj predlog jer je za aktuelnu situaciju bolji od mog predloga „Srbija vladavine prava“.
Širi je, obuhvatniji, omogućava da se ovom pokretu priključe stranke i pojedinci koje kao apsolutni prioritet imaju borbu za slobode i prava Srba na KiM.
Autor je sudija u penziji, učesnik protesta „Srbija protiv nasilja“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
