Slobodan Mašić i osvajanje slobode 1968. godine

Talas studentskih protesta koji je zahvatio čitavu Evropu, zapljusnuo je i nas 3. juna 1968. Prema pisanju moga prijatelja, sada profesora Univerziteta u Ostinu u SAD, arhitekte Danila Udovičkog, on je odmah posle završene arhitekture upisao filozofiju i tamo bio u najužem krugu ljudi koji su pripremali proteste.

Studenti su tog 3. juna krenuli iz doma na Novom Beogradu, ali ih je sačekala Narodna milicija kod tzv. podvožnjaka koji više ne postoji i počela brutalno da ih tuče. Odmah se saznalo da je LJubiša Ristić dobio teške batine, da su se umešali i mnogi tadašnji rukovodioci kao što su Veljko Vlahović, Branko Pešić, Dragi Stamenković i Miloš Minić.

„Snažan studentski revolt tih dana“ – piše g. Udovički – „iznenada je ogolio i izoštrio pluralitet koji je, još jednom se potvrdilo, već postojao i u rukovodstvu. Bilo je i onih koji su u potpunosti bili saglasni sa zahtevima studenata, kao što je, recimo dr Gojko Nikolić. List Student koji smo izdavali, stizao je tajnim kanalima čak do Zagreba gde su ove događaje zvali LIPANJSKA GIBANJA!“

To su već davno znane i ispričane priče, posebno ona o Vladi Mijanoviću, zvanom „Vlada revolucija“ koji je kao i g. Udovički završio u Zabeli.

Malo se zna o arhitekti Slobodanu Danetu Mašiću, koji spada u one tihe, odmerene, uporne osvajače sloboda svih vrsta i novih, misaonih prodora koje običan čovek ne prepoznaje odmah kad ih vidi, ali su njegove poruke, kako je i sam rekao u jednom od svojih poslednjih intervjua, njegovi znaci, svuda oko nas i duboko su urezani u misao svakog čoveka, a da toga možda nije ni svestan.

Slobodana Mašića sam prvi put sreo još kao brucoš na Arhitektonskom fakultetu 1961. Bio je dve godine stariji, ali je neke od nas već na početku angažovao da mu pomažemo u Klubu mladih arhitekata (KMA), gde je sa grupom svojih istomišljenika ručno štampao čuvene SVESKE o poznatim svetskim arhitektima i crtao zidne novine, koje smo mi klinci lepili po zidovima fakulteta. Već tada je počeo svoju borbu za osvajanje nekih novih sloboda u izgovorenoj ili pisanoj reči, u crtežu, slici, plakatu, borbu koja će kulminirati 1968.

Znamo da je Broz majstorski rešio problem protesta izgovorivši čuvenu rečenicu „Studenti su u pravu!“ Tako su se protesti završili Kozaračkim kolom, a onda su idejne vođe narednih meseci, pa i godina, hapšeni ili uklanjani sa fakulteta i sa rukovodećih mesta. U svom poslednjem intrvjuu 2016, Slobodan Mašić kaže da je nedavno pešice išao na Novi Beograd, da vidi podvožnjak na kome je pobuna počela, ali da ga više nema. Nema čak ni bilo kakvog znaka o tome, a zamišljao sam – kaže on – da tu napravim jednu ogromnu kocku, na kojoj će pisati samo 1968.

„Kad su se studenti uhvatili u Kozaračko kolo – kaže Mašić – zaplakao sam kao malo dete, znajući da su prevareni i da je propuštena velika šansa! Razmišljao sam šta bih ja kao arhitekta mogao učiniti. Bio sam mali čovek, bez ikakvog imetka. Moj čitav imetak nalazi se u mojim vijugama, nalazi se u mojoj ženi Saveti, mome saborcu i nalazi se u nečemu što znam da pravim. Ja umem da pravim knjige! Rešio sam da ćemo Saveta i ja da pravimo knjige u kojima će se sanjati taj san čovečanstva koji je olako i uludo 1968. proćerdan! No ipak – kaže on – nije sve bilo izgubljeno. Vrata su bila odškrinuta i ja se danas osećam kao pobednik!“
Slobodan Mašić, arhitekta, od 1966. privatni izdavač (nezavisna izdanja), objavio je preko 500 naslova. Neki su bivali zabranjivani, neki su doživeli fantastičan tiraž od 10 hiljada primeraka, kao „Muke sa rečima“ Milovana Danojlića. Imao je hiljade pretplatnika širom sveta. Bio je revolucionar u mnogim oblastima, scenograf, vrhunski grafički dizajner, najpre član redakcije lista „Vidici“ sa Ljubomirom Simovićem, Danilom Kišom i Milanom Vlajčićem, a potom i glavni urednik, zatim urednik neoavangardnog časopisa „Rok“, časopisa „Umetnost“ i publikacije „Enciklopedija moderna“. Družio se sa Pavićem, Vaskom Popom, Gluščevićem, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem.

Kad krenete na FEST ili BITEF, videćete njegov prepoznatljiv znak i plakat. Menjaju se samo godine na plakatu, ali i taj plakat i Slobodan Mašić ostaju zauvek naša avangarda. Možda je delić njegove osvojene slobode dosegao do onoga što se već 25 godina zove Danas. Slobodan Dane Mašić je umro 25. maja 2016.

Autor je arhitekta