Slovaci koji gaje kult ličnosti prema Vučiću

Bilo je to otvoreno pokazivanje odanosti vođi grupice oktroisanih i povlašćenih Slovaka i pokušaj projektovanja slike monolitnosti slovačkog biračkog tela i njegove nepoljuljane podrške vladajućoj politici. Drugim rečima, Savet je poručio da je situacija pod kontrolom.

Zanimljivo je da je saopštenje NSSNM teško naći na internetu. Objavili su ga samo nsuzivo.rs i vojvodinauzivo.rs u losem prevodu na srpski (za Vučića i Vučevića piše da su oboje, umesto obojica).

Jedna članica Nacionalnog saveta objavila ga je na svojoj Fejsbuk stranici. Možda je ona autorka saopštenja ili se, naprosto, ponosi njime. A na matičnoj internet strani NSSNM saopštenja nema, kao da ga se stide. Ili je u pitanju još jedan pokazatelj šuma u komunikaciji između Saveta i građana, odnosno odraz nedovoljne javnosti rada, kako su već primetile dve mlade novinarke.

U saopštenju sve vrvi od upečatljivih reči: principi, norme, demokratija, legitimitet, institucije i dr. Pojedini članovi Nacionalnog saveta su, očigledno, uvereni da dobro znaju šta je to demokratija već na osnovu toga što su nekada ili pripadali Demokratskoj stranci ili se borili protiv nje. A za ostale članove Saveta izgleda da je bila dovoljna lekcija iz demokratije time što su birali ili birani na izborima.

E nije; jer svim pompezno navedenim pojmovima u saopštenju Saveta je isisan sadržaj i ostala je samo ljuštura. Iako se članovi Nacionalnog saveta „zaklinju“ u demokratiju i institucionalni okvir iz, skoro, svake rečenice njihovog saopštenja izbija neskriveno nepoštovanje demokratskih načela i pravnih normi, sve po receptu Srpske napredne stranke. Da li je Savet saopštenje pisao po inerciji (kako drugi pišu), ili u neznanju, ili pak sa predumišljajem da manipuliše javnošću i očuva privid demokratskog i naprednog društva – zlatnog doba Srbije?

U prvom planu saopštenja NSSNM je, naravno, predsednik Vučić, kao stvarni nosilac društvene i političke moći, iako je po Ustavu bez prave vlasti. Kako on može biti zaslužan za izgradnju infrastrukture, razvoj kulture, jačanje institucionalnog okvira i dr, kada to nisu njegova ustavna i zakonska ovlašćenja? Jesu, drugog spomenutog, predsednika vlade Miloša Vučevića, ali zašto su prećutani ostali? Ili naši Slovaci u Nacionalnom savetu uvažavaju samo čistu moć i gaje kult ličnosti, koga, inače, prava demokratija ne poznaje?

U saopštenju nije pomenuta najvažnija ustanova parlamentarne demokratije – narodna skupština: ni republička, ni pokrajinska. One za Nacionalni savet ne postoje. Ili nisu važne. Drugim rečima, članovi Saveta zbilja ne znaju šta je demokratija ili realno sagledavaju minornu ulogu narodne skupštine što implicira da je ovde demokratija potisnuta.

Ali zašto Nacionalni savet, uopšte, spominje „mnogobrojne infrastrukturne investicije u mestima gde žive Slovaci“, kada to izlazi iz delokruga njegovih ovlašćenja (informisanje, kultura, obrazovanje, službena upotreba jezika i pisma)? Kopira voljenog predsednika?

To što članovi NSSNM, izgleda, imitiraju predsednika države i vole da nadgledaju asfaltiranje puteva, kopanje kanala, a može biti i lopataju, je njihova privatna stvar. Nije nas briga. Ali kada je već spomenuta infrastruktura i investicije, javna je stvar i pitanje za Nacionalni savet šta bi sa planiranom kupovinom komunalno (infrastrukturno) opremljene građevinske parcele ili objekta za smeštaj svih slovačkih ustanova?

U saopštenju NSSNM je prećutana i pokrajinska vlada. Izgleda da ona ništa nije učinila za Slovake koji baš najvećma žive u Vojvodini? Ako je to tako, zašto Nacionalni savet i pokrajinski poslanik u njegovim redovima nisu pokrenuli javnu diskusiju, demokratski dijalog u skupštini? Plaše se? Ne daju im da govore? Nema ko da ih sasluša? O kakvoj demokratiji onda oni pišu? Možda zapravo o „mašini demokratije podmazivanoj uljem oligarhije“ (Hans Magnus Encensberger). Ili narodski rečeno, o apsolutnoj vladavini u ime naroda (demosa) grupice bogatih, uticajnih ljudi okupljenih oko Aleksandra Vučića.

Tek za lokalne samouprave nema mesta u saopštenju NSSNM. Kako i da bude kada su članovi Saveta jednim širokim, idiličnim opisom zamaskirali i ulepšali stvarne mogućnosti građana slovačkog porekla da, na primer, slobodno službeno koriste svoj jezik i pismo (u Pančevu, Vojlovici već decenijama to ne mogu) ili pohađaju nastavu na maternjem jeziku, ili…

Ova država je uvela toliko pravnih i administrativnih prepreka koje Nacionalni savet nije spreman da premosti (da ukloni ili razbije bi bila prejaka reč) da su Slovaci u manjim sredinama odavno prepušteni sami sebi. Zato ih je iz deceniju u deceniju sve manje u Srbiji. A Savet, ne samo u ovom sastavu, ništa ne čini da ih odvrati od tihog utapanja u većinu.

Nek odgovore članovi Nacionalnog saveta koliko su puta organizovano, grupno posetili manje sredine gde žive Slovaci (Hajdučica, Ljuba, Erdevik, Bajša i dr) i razgovarali sa njima? Da li su bar jednom bili u mestima gde Slovaka ima veoma malo (Plandište, Vršac, Zrenjanin, Kikinda, Odžaci, Sremska Mitrovica i dr) i suočili se sa njihovim obrazovnim i kulturnim potrebama?

Sarađuje li NSSNM sa savetima drugih nacionalnih manjina u Srbiji? A kakva je saradnja sa drugim ustanovama Srbije, vladama i skupštinama? Je li Savet njima uputio makar jednu inicijativu ili predlog propisa?

Završetak javnog obraćanja NSSNM je trebalo da bude efektan, pamtljiv i začinjen je podsećanjem na slavnu istoriju, a ispao je obmana javnosti. Slovaci ovde nikad nisu bili konstitutivni narod (pogledati sve dosadašnje ustave Srbije, Jugoslavije i Kraljevine SHS). Istine radi, tokom rasprave o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji, na zasedanju Velike skupštine u Novom Sadu 1918. godine, bilo je predloga slovačkih poslanika da Slovaci dobiju status konstitutivnog naroda, ali to nikada nije prihvaćeno.

Autor je sociolog i ekološki aktivista iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.