Slučaj Amber Herd: U kontinuitetu izdajstva zlostavljanih žena

“ Velike junakinje velike muške književnosti su mrtve žene. Žene su te koje su kroz istoriju bile i još uvek jesu „ponižene i uvređene“.

Nikol Braun Simson je bila tučena žena. Porota je oslobodila muškarca koji je ubio, bivšeg muža O. DŽ. Simpsona.

Amber Herd je preživela. Sud je proglasio krivom da je upravo zbog te činjenice – svoje drskosti da pretpostavi kako ima ikakvo pravo na život, „oklevetala“ muškarca koji je zlostavljao. Amber je žena koja je na svojoj koži osetila količinu mržnje kojom muškarci mrze žene. Više od onoga koliko možemo da se setimo, videli smo da institucionalni pravni sistem ne veruje ženama. Preživele žene mogu da postanu svesne da shvate da imaju pravo da se brane. Nema strašnih stvari koje žene mogu da urade, ali nešto moraju da urade. Ne mogu da ne urade ništa.

Ona će njemu morati da plati odštetu. Platiće mu zato što je nije ubio. Platiće mu zato što je ostala živa.

Dve su činjenice neosporne – da je svako imao mišljenje o ovom suđenju i da je mali broj onih koji su ga zapravo gledali. Mediji su konstruisali mišljenje javnosti godinama pre nego što će otpočeti zvaničan proces. Ili drugim rečima, javna farsa, čija će jedina svrha biti da se žrtva nasilja još jednom ponizi. Nasilje se NE završava napuštanjem zlostavljača. Naprotiv, preživela tek tada postaje izložena revanšističkom gnevu nasilnika koji usmerava sva dostupna sredstva ka njenom poništenju. U slučaju bogatih i uticajnih nasilnika, tih sredstava je mnogo.

Otuda ne treba da bude iznenađujuće to što muškarac koji se šali na račun silovanja ga zapravo i izvrši. Ne treba da nas iznenadi ni drskost koju ispoljava, kada nakon 12 sudski potvrđenih slučajeva nasilja, on godinama kasnije podiže novu tužbu, ne bi li osporio ono što je već dokazano da se desilo. Ne treba da nas zaprepaste ni hiljade dokazano lažnih Tviter naloga, napravljenih sa jednom jedinom namerom – da se preživela u javnosti predstavi kao monstrumka.

Po običaju, pravi monstrum ostaje nedotaknut na poziciji moći. Istoj onoj poziciji koja mu i omogućava privilegije koje svesrdno koristi – počevši od prebijanja partnerke, pa sve do formiranja javnog mnjenja. Fenomen postistine odavno nije rečnički egzemplar, već stvarnost koju proživljavamo svaki put kada se povinujemo „činjenicama“ u koje moćnici žele da verujemo. Na taj način ne samo da postajemo saučesnici u procesu izvrtanja materijalne realnosti, već i indirektni egzekutori žena koje se usude da pričaju o nasilju.

Iza šarenih kulisa TikTok parodija i vickaste domišljatosti suštinski naivnih tviteraša krije se manipulacija privremeno osujećenog, a trajno harizmatičnog „pravednika“, ekscentričnog pirata i večitog dečaka, dostojnog divljenja nostalgičnih milenijalaca. Ili možda ipak običnog nasilnika pozamašnog društvenog i još većeg finansijskog kapitala. U oba slučaja, teško onoj koja spozna njegovo pravo lice, a još teže onoj koja o njemu i progovori.

Amber Herd nas je upozorila i za to je propisno i „bogougodno“ kažnjena. Samo nek je redom, samo nek je po božjoj pravdi. A svi znamo da bog voli Srbe i DŽonija Depa. Možda najviše od svega voli da kažnjava neposlušne devojčice i žene.

Ili su možda ipak „bogoliki“ moćnici ti koji oblikuju društvenu realnost. Na nama je samo da se pokorimo da ne bismo bile prisiljene na to. Možda je najlakši put pokoravanja da zaboravimo da smo pokorene.

Mentalna geografija društva krajolik je zaborava, ravna ništavilu – bez istorije, bez jučerašnjice sa činjenicama o muškom nasilju prema ženama. Zlostavljanje je glasina, osim što su neke žene ljute zbog toga – izdajice zaborava. Amnezija je ostvarenje sna počinioca. Sećanje znači optuživanje, prepoznavanje i nezadovoljstvo.

Zlostavljač stvara i održava društvenu stvarnost. On stvara stvarnost i nameće je drugima kroz ono što priznaje i što ignoriše.

Sloboda govora zlostavljača uvek zavisi od prisilnih ćutanja njegovih žrtava. NJegov govor zahteva njihovo ćutanje. Ćutanje nikada nije pristanak. A prisustvo dokaza nije garant da će se ženama verovati. Čemu onda mogu da se nadaju one žene koje nemaju pregršt dokaza kao što je Amber imala?

Autori su aktivisti za ljudska prava