Slučaj Đoković i javni interes

… na osnovu Opšte deklaracije o pravima čoveka iz 1948. godine i Evropske konvencije iz 1950. godine, a kada je tročlano veće Saveznog suda Australije odbilo žalbu Đokovićevog pravnog tima po odluci Aleksa Hoka, ministra za imigraciju, da iskoristi svoje diskreciono pravo i ponovo mu ukine vizu, zaštićen je javni interes u ovoj zemlji, odnosno interes građana koji su vakcinisani i nad kojima su sprovedene jedne od najdužih i najstrožih mera i karantina zbog pandemije korona virusa.

Stavljajući na „vagu“ tvrdnje australijskih zvaničnika, kao što je Skot Morisonova, premijera Vlade Australije, da su „Australijanci podneli mnoge žrtve tokom ove pandemije i da s pravom očekuju da će rezultat tih žrtvovanja biti zaštićen“ i potrebe da devetostrukom pobedniku Australijan opena dopusti boravak i učešće na turniru, i po mišljenju Đokovićevog pravnog tima odbaci pravi motiv za ukidanje vize, „da bi njegovo prisustvo u zemlji moglo da izazove stav protiv vakcinacije, a ne zato što on nije vakcinisan“, Sud je jednoglasno doneo odluku u korist Vlade Australije, odnosno dobrobiti građana koji su vakcinisani.

Sledeći primer kolega iz Australije i ministarka sporta Francuske Roksana Maračinejanu donela je odluku da će vakcinacija biti obavezna i za sve učesnike Rolan Garosa.

Ova odluka je doneta zbog javnog interesa svih u Francuskoj i ne odnosi se samo na tenisere, veći i na sve koji su na bilo koji način uključeni u organizaciju najvećeg teniskog događaja u ovoj zemlji, saopšteno je iz njenog ministarstva.

Koliko je javni interes u pravnoj državi ispred pojedinačnog interesa, bez obzira na zasluge u delatnosti kojom se bavi, jeste i primer iz Nemačke od pre oko 25 godina, kada je kao grom iz vedra neba primljena informacija da je uhapšen Peter Graf, otac nekadašnje najbolje teniserke sveta Štefi Graf zbog utaje poreza.

Njegova krivica je dokazana i u zatvoru je proveo više od tri i po godine.

Inače, Peter Graf je osamdesetih godina prošlog veka svoju ćerku učinio jednom od najboljih teniserki svih vremena.

I ako je Štefi Graf u karijeri osvojila 22 grend slema i 377 nedelja bila na vrhu WTA liste, sud u Nemačkoj je tada presudio po zakonu, po kome je javni interes, plaćanje poreza iznad zasluga za uspeh na teniskim terenima i pronete slave pod nemačkom zastavom.

Primera za vrednovanje javnog interesa u korist većine građana u zemljama razvijene demokratije od strane nezavisnog tužilaštva, sudova, regulatornih tela i drugih institucija ima napretek, za razliku od Srbije, gde napretek ima nipodaštavanja javnog interesa od strane institucija, koje po svojim nadležnostima treba da ga štite.

Tako je npr. Krizni štab u Srbiji pred Novu godinu, i pored rasplamsavanja novog tipa kovida 19, omikrona u Evropi i zemljama u okruženju, i suprotno njihovim epidemijskim merama i upozorenjima zdravstvenih stručnjaka da će organizovani dočeci 2022. godine, kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru, dovesti do eksplozije ove infekcije već u prvim januarskim danima, odobrio masovne proslave, gde se samo u Beogradu „slilo“ oko 100.000 gostiju i to uglavnom iz zemalja u regionu, u kojima su takve proslave zabranjene.

Jedan od glavnih zagovornika ovakvih proslava u Beogradu, za koje je grad obezbedio oko 50.000 zaštitnih maski i dva punkta za antigensko testiranje onih koji se nisu vakcinisali, uz poštovanje epidemijskih mera, za koje se unapred znalo da se ne samo neće poštovati, nego će biti nemoguće da se efikasno kontrolišu, bio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika u Beogradu, sa svojom argumentacijom da niko nikoga ne gura da dođe na doček Nove godine i da je odgovornost na svakoj ličnosti: „Niko nikom nije dao radnu obavezu, niko nikom nije zabranio i niko nikom nije naredio da mora da dođe na doček, kao što niko nikom nije naredio da mora da dođe na protest, na utakmice i druge događaje gde ljudi svojom voljom odlučuju da li će doći svesni svih posledica koje to ima.“

Prema njegovim rečima Beograd u toku novogodišnjih praznika zaradio između 90 i 100 miliona evra, što prestavlja značajnu „finansijsku injekciju“ za budžet grada, pre svega za restorane, hotele i zarade četrdeset hiljada zaposlenih u ugostiteljskim delatnostima.

A koliko je njegova tvrdnja da smo „jedna od retkih evropskih zemalja koja je uspela da nađe meru između rada privrede i zaštite javnog zdravlja“, najbolje govore podaci da je sa 2.765 novoinficiranih korona virusom, koliko je u Srbiji zabeleženo 3. januara ove godine, broj potvrđenih slučajeva dva dana kasnije povećao na 7.488, što je oko tri puta više, 13. januara, na dan proslave Nove godine po gregorijanskom kalendaru od 33.163 testirana registrovano je 13.753 nova slučaja zaraze, preminulo 19 ljudi, a 18. januara je čak 18.006 osoba bilo pozitivno na virus od 39.740 testiranih.

Redovi ispred kovid ambulanti domova zdravlja su veliki i pacijenti satima stoje na otvorenom, po hladnoći kako bi se pregledali i testirali.

Koliko će to da košta Republički fond zdravstvenog osiguranja: dijagnostika, lečenje u kućnim i bolničkim uslovima, naknade za bolovanja i druge izdatke u vezi sa infekcijama korona virusa, kao i lečenje hroničnih bolesnika kod kojih se zbog nemogućnosti redovne kontrole bolest pogoršala, niko ne računa.

To će platiti poreski obveznici, kako oni koji su nevakcinisani, tako i oni koji su vakcinisani i koji se pridržavaju svih epidemijskih mera.

Zdravstvenim radnicima je kao „nagrada“ za požrtvovanost u „borbi“ protiv korone 14. januara isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 10.000 dinara, čime je, kako se pohvalio Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije, „ispunjeno obećanje koje je dao predsednik Aleksandar Vučić za podršku zaposlenima u zdravstvu i da je to način da im država kaže hvala za sve što čine za zemlju i građane“.

Većina zdravstvenih radnika, koji su na prvoj liniji borbe sa ovom pandemijom, rado bi se odrekla ovog jednokratnog „zahvaljivanja“ u zamenu za mere koje je država u očuvanju javnog zdravlja (javnog interesa) trebala da preduzme pre Nove godine, a nije.

I Ustavni sud Srbije je 2015. godine odlučio da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, po kome su četiri godine umanjivane penzije za oko 840.000 korisnika, čija su mesečna primanja bila preko 25.000 dinara, i naneta im šteta od ukupno oko 840 miliona evra, u skladu sa Ustavom Srbije i da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je smatrao da su osnovane tvrdnje inicijatora da stečena penzija predstavlja imovinu penzionera, ali da iz Ustava ne proizlazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, jer je ograničenje imovinskih prava, pod određenim uslovima, dozvoljeno i prema našem ustavu i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Takvim stavom Ustavnog suda dat je „vetar u leđa“ nosiocima vlasti u Srbiji, koji i nakon ukidanja ovog zakona, i stalne pohvale da je budžet puniji nego ikad do sada, odbijaju da bilo kojim aktom obavežu državu, da u javnom interesu oduzete imovine, penzije vrate njenim korisnicima.

Tako će o pojedinačnom interesu oštećenih penzionera odlučivati Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, a platiće ga, u slučaju pozitivne presude, što procenjuje većina pravnih stručnjaka, poreski obveznici u Srbiji.

Autor je diplomirani politikolog-novinar