U istoriji beogradskog Medicinskog fakulteta sigurno je bilo živopisnijih likova od profesora Branimira Nestorovića, možda ih je bilo i sa bizarnijim svetonazorom, ali teško da se iko tako sistematski sladostrasno i brutalno obrušavao na same temelje medicinske nauke.
Isprva je to činio oprezno, u svojstvu pukog prenosioca poruka. Pelcer je uvek bio isti: eto, baš je čitao o navodnom otkriću koje sva naša znanja čini opasnim zabludama. Zaludnim i frustriranim „teoretičarima zavera“ gode ukazanja kako su naučnici tobož ispali budale, jer takvi laici ne shvataju da nečija opskurna izjava ili pisana opaska utiče na tok naučne misli koliko i ćarlijanje povetarca na kretanje tankera. Za promenu naučnih paradigmi neophodni su ozbiljni dokazi.
Nestorović je kasnije prešao na kategorične tvrdnje sa ličnim pečatom, ne krijući se više iza drugih lažnih autoriteta. Stvari je doveo do apsurda pre dva proleća, kao član Kriznog štaba. Zapanjena sumanutošću njegovih poruka javnosti, grupa vrlo uglednih lekara (Đ. Alempijević, S. Milovanović, A. Nešković, E. Paunović, S. Savić) tražila je 10. aprila 2020. od Etičkog odbora Lekarske komore (EOLK) razmatranje njegove disciplinske odgovornosti. Pošto su i Komora i njen Odbor mesecima ignorisali pristigli dopis, sa sličnim zahtevom im se 8. februara 2021. obratilo udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK).
Dalji razvoj događaja imao je zapanjujući tok. EOLK se nije oglašavao više od 14 meseci, a onda je doneo odluku koja će verovatno ući u anale nečasnosti ovog među lekarima već dobrano kompromitovanog staleškog udruženja. Odgovor je adresovan na lekarsku petorku, kao podnosioca onog davnog podneska, a dopis UPK je do danas (15. mesec!) potpuno ignorisan.
EOLK u prvoj tački uočava da je Nestorović „iznosio određene konstatacije koje su mogle biti tumačene na različite načine“ (!?). Postavlja se jedino pitanje koji su to različiti načini? Ako jedan profesor, u svojstvu člana Kriznog štaba, poručuje ženama da ih hormoni štite (potpuna besmislica!), te da mogu „bezbedno“ u kupovinu u severnu Italiju krajem zime 2020, kada je tamo bio pomor, da li su one, ukoliko su ga poslušale, same krive zbog „načina tumačenja“ svog slanja u moguću smrt?
Druga tačka je vrhunac cinizma, jer Nestorović biva oslobođen odgovornosti pozivanjem na Ustav („Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja…“), a treća je kamara ispraznih fraza. U obrazloženju svog stava, EOLK i ne pokušava da se pravda za Nestorovićevo iskupljenje, nesumnjivo shvatajući da bi takva nemoguća misija vodila samo daljem ogoljavanju sopstvenog moralnog posrnuća i potonuća. Umesto toga, naširoko objašnjava da su sve vreme sastanci bili zabranjeni zbog pandemije. To je još jedna gruba neistina, jer je samo 25 dana posle dopisa petoro lekara ukinuto vanredno stanje, održavani su politički mitinzi, utakmice i izbori, a svi drugi organi komore normalno su funkcionisali. Jedino posetilac sa druge planete mogao bi da poveruje kako je život u Srbiji više od godinu dana potpuno zamro.
Može se samo naslutiti zašto se EOLK pretvara da ne postoje ni UPK, ni njegov dopis iz februara prošle godine. U tom dokumentu iznete su tako ozbiljne optužbe da njihovo promptno rešavanje nije više samo pitanje moralnosti, već normalnosti jednog društva. Zadržimo se na nekoliko od mnogih, podjednako apsurdnih Nestorovićevih otkrovenja: „Glumili smo epidemiju, sve sa koronom je izmišljeno… Testiranje ne vredi ništa, kao ni vakcinacija, a od kovida se ne umire. … Niko neće da mi plati usavršavanje da dokažem da kovid ne postoji.“ UPK precizira da je Nestorović prekršio niz paragrafa ne samo Kodeksa medicinske etike, već i Krivičnog zakonika. Sve to je znatno više od običnog urušavanja ugleda profesije. Reč je o direktnoj odgovornosti za život i zdravlje ljudi dovoljno naivnih ili neobrazovanih da poveruju svom ovom umišljenom i destruktivnom mesijanstvu.
Kako je moguće da se EOLK tvrdoglavo oglušava o flagrantno ugrožavanje narodnog zdravlja sejanjem frapantnih neistina? Tamo sede pismeni ljudi, dakle svesni su da su svojom pasivnošću postali saučesnici u jednoj ne samo nečasnoj, već i krajnje opasnoj raboti. Nema mnogo logičnih tumačenja, a najverovatnijim se čini parališući strah. Oni Nestorovića doživljavaju kao miljenika vlasti i u svom sramnom kukavičluku šćućureni čuče po mišjim rupama.
U junu će UPK preko svojih pravnih zastupnika zahtevati proveru predmeta i svih aktivnosti disciplinskih organa komore, pa će o svemu obavestiti javnost. Moguće je da će jednog dana neki novi EOLK staviti na tapet ponašanje sadašnjih „etičara“. Čak i ako izostane formalna osuda, valjda im je jasno koliko su teško opteretili svoju savest.
Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.