Slugeranska istorija Pravnog fakulteta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kad sam upisam kao student PF izbačen je profesor gradjanskog prava mislim iz Bačke(zaboravio sam mu ime),i još neki,ja sam prošao prepreku i upisao skoro treću godinu,ali poziv za vojsku nije čekao,pa sam tako izbačen kako sa nauke tako i od slobodnog života.

   1. Zanimljivo, ne znate kako se zove profesor, ali znate da je iz Backe i da je uzbacen sa fakulteta.
      A jos zanimljivije je da PF krivite za poziv za vojsku.
      I na kraju interesantno je da beko ko je stigao do 3. godine ma kog fakulteta ne zna da koristi z akw interpunkcije i slabo se razume u pravopis.

2. Izostavili ste lik i delo Ratka Markovića, Olivera Antića i profesora Vojislava Šešelja,između ostalih,sličnih.

3. Pravo uopšte i nije nauka.Pravda,kao večna kategorija,ne izvire iz prava i pravnih propisa već iz 10 Božijih zapovesti.Kada bi to postalo jasno svim ljudima,ne bi više postojala potreba za postojanjem Pravnog fakulteta niti za profesijama kao što su sudijska,tužilačka,
   advokatska itd.

4. Nezavisnost pravnog fakulteta nije smetala kada su bili na vlasti oni koji ga danas kritikuju ?

   1. Tipicno botovski. Sedam godina je vasa sekta na vlasti. Malo li je?

5. Ne bih mogla da se slozim sa autorom teksta.Na Pravnom fakultetu ima mnogo sjajnih profesora, hrabrih i autonomnih koji su napisali udzbenike koji apsolutno nemaju veze sa tim ko je na vlasti.Pravni fakuktet je medju prvim fakuktetima u svetu uveo predmet Ljudska prava i osnovao je Centar za ljudska prava koji stalno organizuje predavanja, skole za studente i sl.Ovakvi pausalni komentari ruse ugled jedne renomirane institucije pominjuci samo par kompromitujucih imena na osnovu kojih se gradi slika o samom Fakultetu.

6. Sta reci na to da je DS-ov rezim upravljao citavim pravosudjem,a cutalo se o tome.

   1. Ne lupaj, žuti su najbolji

7. A šta je pravo nego instrument vlasti vladajuće klase iza koga stoji država sa svojim monopolom fizičke prinude?
   Autor u tekstu meša pojmove pravde i prava.
   Zato što ne zna razliku zato optužuje profesore za neprofesionalizam.
   Istina je da je danas najmanje stručnjaka zato što je i pravo danas rudimentarno, ali neka autor teksta pogleda najvažnije zakone koji i dan danas važe, napravili su ih profesori prava u periodu posle II svetskog rata. Krivični zakon iz 1951. za koji autor insinuira da je trpao nevine u zatvor je hvaljen kao odličan zakon od strane međunarodne janosti. Porediti taj kadar sa onima pre i posle je nezahvalno, za to je potrebno otvoriti udžbenike i videti šta u njima piše – od stvarnog pojma demokratije u delima Radomira Lukića pa dalje. To što su određeni profesori promenili mantru, kao i mnogi drugi tokom devedesetih govori više o njima samima.
   Danas pravni fakultet jeste jedno ruglo puno poltrona koji ne smeju da izuste da se zakoni krše u ovoj republici i raspalih nepotista koji primaju po pešes plata i bahate se, ali pre će to biti odlika parazitizma kapitalističkog društva nego nečeg svojstvenog pravnom fakultetu.