Službena papazjanija

Nataša B. Odalović Kada imate valjane razloge za to, nije nikakva mana, još manje greh, menjati svoja uverenja, ubeđenja, svetonazore, „veltanšaunge“, kako se sve to već zove. Loše je imati predubeđenja, ali ni to nije najgore. Nas zanima po društvo najgora opcija, ovo što se nakotilo i istrebiti se ne da, i naravno i građanima i državi nanosi nemerljivu štetu. To je – nemati nikakva uverenja, a biti u poziciji (na vlasti, u kulturi, medijima i drugim bitnim javnim delatnostima) da se javnosti prikazuje kao nosilac tih uverenja i njihov branitelj od nekih drugih, navodno suprotstavljenih uverenja, pa onda javno odigravati taj sukob za dobru apanažu. Najpre, pokušajte da zamislite samo šta sve moguće naseljava te mentalne prostore bez uverenja, te stotinu puta ispisane pa oribane tabule rasae, koliko je tu slobodnog mesta za poročnost, licemerstvo i zlo svake vrste! No, ako mislite da ću posebno lamentirati nad tragičnom sudbinom Srbije pod takvima, varate se. Pa, molim vas, ko normalan još pristaje da biva ozbiljan u državi u kojoj bezmalo svi mediji u sprezi s odgovarajućom logistikom „apdejtuju“ elokventne poznate medijske skribomane da bi ovi čas „s pravom hvalili“, čas „hrabro kudili“ službe, tajne i polutajne i javne, koje ih hlebom ‘rane. Ko razume osim njih samih šta rade taj mora da je genije. Važno je da su oni uvek u pravu, praćeni celom svitom secikesa i dvorskih dama koje ih na sva usta hvale i slave njihovo „novinarsko herojstvo“ što ne prezahu da popu kažu pop, mada su kod boba, malo ko u nedoumici.
I, evo gledam kakva pomama na temu ko je bio javno a ko ne na proslavi BIA? Pa, šta me briga ko je bio javno, šta dobijamo tim saznanjem? Nisam nikad bila, doduše, možda su to gadne neke face, ali kakva farsa arlaukati zbog nečije nazočnosti na javnom prijemu!! Ama, recite vi sablažnjeni koji znate, u kojim sve službama i gde se svi onoliki likovi iz institucija, medija belih, žutih i crnih, sastaju tajno i o čijem trošku – to je pitanje… koje mene lično, takođe, apsolutno ne zanima, ali ne volim kad me lažnim uzbunama potpaljuju „moralni dušebrižnici“, nebulozama tipa: Ko je bio na javnom prijemu u BIA! Pazi, majku mu, otkrića! Pazi mete, pazi odstojanja! Eto vam pokazne vežbe o značenju narodne umotvorine: „Povika na vuka, dok lisice meso jedu“.
Elem, vratimo se neozbiljnosti – otvoreno, jer to je jedino pošteno! Jedna lažna uverenja protiv drugih lažnih uverenja u javnoj areni, a građani, narod, raja, buduće generacije, publika, svi oni gledaju, veruju kvazijednima ili kvazidrugima, opredeljuju se za ovo ili ono lažno uverenje. Sve je to neko lepo osmislio, a mediji, to totalno neslobodno, dehumanizovano, alarmantno antikulturno oruđe u rukama fetiš-valutnih-fanatika, sve to nesmetano sprovode i (de)kontaminiraju. I svi srećni, svi zadovoljni, samo Srbija propada. Pogledajmo to plastično, u praksi, kroz potpuri nekoliko najgledanijih TV političkih „šoua“, (uz izvinjenje divnim pesnicima čije ću rime upotrebiti): Paradigmatična TV emisija br.1. Scenografija odslikava, ah, Srbiju na raskršću. Na širokom carskom drumu što preseca prašumu susreli se Beli slon i jedan Crni Telefon. Tok emisije: Halo, kaže Beli Slon. Halo, kaže Telefon. Ko je, pita Beli Slon. Ko je, pita Telefon. Ama, Ja sam, kaže Beli Slon. Ja sam, kaže Telefon… (publika u studiju aplaudira u zanosu). Paradigmatična emisija br. 2. Scenografija: zoo-vrt. Voditeljka vrti glavom levo-desno, gore-dole i crče od smeha sve pokušavajući da se uozbilji. Gosti: Karkadžu i Kinkadžu. Tok emisije: „U zoološkom vrtu (tako bar priča veli) Karkadžu i Kinkadžu jednom su se sreli. Stadoše jedan drugom da ismevaju ime i borba surova (šatro: „borba surova“) poče, borba poče time“ (Publika u studiju u transu: O jeeeea!) Paradigmatična TV emisija br. 3. Scenografija bogaaata, ima se, može se. Gosti: Jeremija, Lili Marlen, Lenjin, Mao i tri čivave. Voditeljka: vrti glavom, pokatkad repom, crče žena od smeha pokušavajući da uozbilji sve prisutne i umiri publiku koja lomi nameštaj u studiju. Tok emisije: Ama, ja sam ja Jeremija. Pa budite vi Jeremija, ja i ne tvrdim da sam ja Jeremija, kaže Lili Marlen. Ama ja sam ja Jeremija. Ama nisi ti Jeremija, kaže Lenjin, ja sam Jeremija. A šta sam onda ja ako ste vas dvojica Jeremija. Ti si skupa sa Lili – osvedočeni anti-jeremija. A da, kaže Lenjin, pa dobro. Mao se nakašljava: Budaletine, uloge je trebalo da podelite dok su išle reklame, a ne sad pred gledaocima. Jeremija: U, jes’ majku mu. Tri čivave se, preneražene, oblizuju. Voditeljka: Reklame.