Smanjenje broja žrtava u Jasenovcu je nečasna revizija istorije

Sve do nedavno, takav odnos prema postradalom stanovništvu u NDH (Srbima, Jevrejima i Romima) imali smo prilike da vidimo u mnogim slučajevima u Hrvatskoj, gde je njegov najpoznatiji začetnik i tumač bio Franjo Tuđman.

Poslednjih nekoliko godina, osporavanjem i umanjivanjem broja jasenovačkih i drugih žrtava ustaških zločinaca počeli su se baviti i pojedini istoričari iz Srbije.

Važno je, zbog čega to treba i naglasiti, da se u poslovima upravo takve revizije, kojom se nanosi uvreda ustaškim stradalnicima, kao ‘krovna ustanova’ istakao Muzej žrtava genocida.

Neposredan povod što se Odeljenje istorijskih nauka SANU oglašava o ovom problemu je taj što je novoimenovani direktor Muzeja, čak i pre imenovanja, najavio da će nastaviti nemoralni posao kojim su se bavili njegov prethodnik na toj dužnosti i predsednik Upravnog odbora te ustanove.

Najpre osudivši ustaške zločine, istakao je da je ?naša uspomena na Jasenovac dominantno politička i matematička’, te da taj logor, čiji je broj žrtava procenio na 122-130 hiljada, ‘koristimo za prepucavanja’ i ?svi zajedno manipulišemo žrtvama’. Navedena izjava u duhu je već poznatih njegovih stavova, uključujući istoriografski neutemeljenu odbranu Josipa Broza od nerazjašnjenog odnosa koji je imao prema Jasenovcu, kao i tvrdnje da ?mladima (ali očito i onima manje mladim) danas treba jedno ozbiljno resetovanje kolektivnog sećanja’, budući da su ga poslednjih ?trideset mučnih šovenskih godina zamaglili i mistifikovali upravo nacionalistički istoričari obeju strana. Uz blagoslov političke vrhuške, naravno’.

Odeljenje istorijskih nauka mora otud da postavi pitanje Ministarstvu kulture Srbije da li je upoznato s tim da je na čelo Muzeja žrtava genocida postavilo nekvalifikovanog čoveka, koji se naučno nikad nije bavio problemom genocida, ali je spreman da se služi nečasnom revizijom nacionalne istorije, da smišljeno prebrojava i smanjuju žrtve počinjenog genocida?

Kada bi pokušaji preispitivanja broja žrtava i njihovog smanjivanja bili zasnovani na pouzdanim izvornim podacima, niko ne bi imao razloga da se suprotstavlja takvim namerama. Međutim, novi pouzdani istorijski izvori nisu predstavljeni, dok se postojeći, iako prvorazredni, zanemaruju kako bi se raznim improvizacijama broj žrtava umanjio. Odeljenje istorijskih nauka SANU daleko je od svake pomisli da na bilo koji način povećava broj žrtava, smatrajući da je to nenaučno i nemoralno, isto kao i svako neosnovano umanjivanje.

S puno razloga, Odeljenje očekuje da se Ministarstvo kulture oglasi jasnim odgovorom iz kojeg će se saznati da li se, kada je postavilo novog direktora Muzeja žrtava genocida, saglasilo s njegovim stavom? Takođe, da li je takva revizija srpske istorije, koja se podudara s politikom Franje Tuđmana, i zvanična politika Srbije? Ako je tako, pitamo se kuda ide i dokle će stići naša istoriografija