Sme li se u nauci lagati i kako sa lažovima: Odgovor profesora epidemiologije Zorana Radovanovića na članak dr Aleksandra Ćorca

Uzdržavam se ocena na prvi pogled, ali verujem da je dragocen krčilac puta ka napretku u svojoj sredini. Imam puno razumevanja i za muke koje doživljava, koliko sam razumeo, zbog svoje principijelnosti.

Video sam da ga je jako pogodio moj tekst i lomio sam se da mu nekako dam satisfakciju, ali bih time ugrozio sopstveni integritet, jer stojim iza činjenica koje navodim. Zato sam mu sugerisao da javno polemišemo.

Mislim da je, teniskim rečnikom, malo previše „pustio ruku“, ali mu ne zameram.

Preći ću preko njegovih uvreda: navodno sam dao „jako malo“ naučnih podataka, uvodim „diskvalifikacije i sopstvene ni na čemu zasnovane ocene“, tekst mi je „nedostojan“, primenjujem „jedan od najprizemnijih modela društvenog ponašanja“, ako mu ne izađem na megdan, to će „smatrati činom naučnog i/ili ličnog kukavičluka“ itd. Lako bi bilo kolegi Ćorcu da je tako!

Iz pedagoških razloga osvrnuću se samo na njegovu ocenu da, navodno, ne mogu da pobedim „svoj ego“. Da me vodi ego, sedeo bih u prvim redovima sa visokim predstavnicima vlasti, a on bi me gledao na prenosima sa važnih skupova.

Postoji, međutim, dositejevsko-pelagićevska linija u našoj istoriji koja školovanog čoveka, a posebno lekara preventivca, tera da se bavi prosvećivanjem naroda i da se, bez obzira na prepreke, bori za istinu. Vole bih da se toj struji prikloni i prof. Ćorac.

Mislim da je on dobar čovek koji se našao u lošem društvu. Umiruje savest zatvaranjem očiju za okruženje u kojem se našao, ali ga pripadnost grupi vuče naniže. Prof. Grujičić je govorila u prvom licu množine : „Mi to tumačimo…“

Dakle, kolega Ćorac smatra da je u redu grubo i bezobzirno krivotvoriti podatke, bez obzira na posledice.

Ili zaista misli da su podaci njegove grupe istiniti, a da Institut „Batut“ obmanjuje narod?

Da li je svestan da izmišljanje epidemije raka i njegovog navodnog uzroka pasivizuje ljude i tera ih u fatalizam?

Zar je moguće da nikada nije čuo građane koji nastavljaju da puše ili se goje, jer „znaju“ da im je NATO osiromašenim uranijumom (OU) već stavio krst na čelo, da su obeleženi i da je ishod izvestan. Ne shvata li da je to najveća i najtragičnija prevara u srpskoj medicini ovoga veka, koja je u smrt odvela i odvodi hiljade ljudi? Ne čini li mu se da su tvorci te laži masovne ubice?

Naravno da je moralno sporno traženje državnog projekta na osnovu lažnih podataka. Posebno je problematično odmah naturati i OU kao uzrok izmišljene epidemije. Jeste nadobudno i nekritično ignorisati repozitorijum svetskih naučnih znanja po kojima je OU nekancerogen.

Sa malo samouvida shvatio bi da je u Iraku 2003. bačeno 1000-2000 puta više tona OU nego u Srbiji, a da dominira stav da su za zdravstvene tegobe Iračana odgovorni hemijski rat koji je Sadam vodio 1980-88, nuklearni udari NATO snaga (OU nije nuklearno oružje), masovni požari na naftnim poljima itd.

Ima smisla pobijati i utvrđene predstave u nauci, makar bile zasnovane na velikim serijama i izrazito jakoj izloženosti, ali je pretenciozno upuštati se u takav poduhvat sa skromnim brojem ispitanika kratkotrajno izloženih vrlo malim i, uz to, teško utvrdivim dozama. Dodatno je oholo ignorisati prethodno pompezno obnarodovan zaključak državnog projekta dr Darka Laketića.

Slavodobitno je objavljeno da je utvrđena veza između raka i OU, ali je malo ko u to poverovao, pa se već godinama čeka da završni izveštaj bude stavljen na uvid javnosti. Zar nije prirodno da novi projekat bude nastavak prethodnog ili bar da bude zasnovan na tim iskustvima? Treba li pravdati prethodno uludo bačen novac?

Naravno da ću se odazvati svakom javnom duelu. Jedino ne bih pristao da moderatori budu Orlić, Martinović i slični.

Ostalo bi da se odrede i teme. Predložio bih da budu suštinske:

– Sme li se u nauci lagati i kako sa lažovima?

– Koliko je ljudi umrlo zato što su verovali da im je OU odredio sudbinu, pa se nisu čuvali?

– Ko je odgovoran za tragične sudbine svih tih ljudi i ima li s tim veze grupa kojoj se tako prostodušno priklonio prof. Ćorac?

– Kako koncipirati projekat zasnovan na istinitim podacima?

– Koje su metodske i logičke prepreke izvođenju smislene retrospektivne kohortne studije o vezi raka sa OU u konkretnim uslovima, itd.

U međuvremenu bih posavetovao kolegu Ćorca da još jednom sa razumevanjem pročita moj članak, prepun brojčanog raskrinkavanja jedne, po posledicama, monstruozne podvale.

Korisno bi mu bilo i da, lišen greha oholosti, posveti dužnu pažnju stavovima najvećih svetskih autoriteta o ovom pitanju.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.