Šminkanje stvarnosti 1Foto: Luca Marziale / Danas

„Onima koji prate dešavanja u nauci i visokom obrazovanju pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi ne samo da nije iznenađenje već se mnogi pitaju kako uspevamo da se održimo u konkurenciji 500 najboljih svetskih visokoškolskih institucija sa ovakvim odnosom države prema nauci.“

Ova rečenica, napisana pre tri godine na ovom istom mestu, aktuelna je i danas, s tim da je u međuvremenu Beogradski univerzitet dodatno skliznuo na pomenutoj rang-listi i prvi put otkako se na nju plasirao 2012. godine, više nije u top 500, već se spustio stepenicu niže.

Vlast se hvali da su ulaganja u nauku veća za 80 odsto nego pre 10 godina.

Nedavno smo čuli i da je Srbija među prvih 15 zemalja u svetu po uvećanju udela BDP-a u istraživanju i razvoju u nauci.

Istraživači, međutim, kažu da se odnos države prema nauci u poslednjoj deceniji nije mnogo promenio, a reforme koje su počele pre nekoliko godina do danas nisu u punom obimu zaživele.

Odlazeća rektorka UB Ivanka Popović ponavlja da je izdvajanje za nauku od 0,3 odsto BDP-a nedovoljno. Rezultat je vidljiv i na Šangajskoj listi.

Jasno je da aktuelna garnitura u resornom ministarstvu pokušava da „opere“ sebe odgovornosti, jer javnost svakog 15. avgusta (kada se objavljuje Šangajska lista) traži krivca za loše rezultate. A krivac nije jedan ministar, već svi koji su u poslednjih desetak godina vodili obrazovanje i nauku.

A pre njih oni koji su ih birali i kojima ovi resori služe za potkusurivanje posle svakih izbora.

Nemar, nedovoljno ulaganje, parcijalne reforme koje traju koliko i mandat jednog ministra – sve to pokazuje da ova vlast nema jasnu strategiju šta želi od obrazovanja i nauke. Setimo se samo „ad hok“ (neispunjenog) obećanja predsednika Srbije da će biti uspostavljena posebna budžetska linija da bi se poboljšala naučna produkcija i popravio rezultat naših univerziteta na Šangajskoj listi.

Profesor Medicinskog fakulteta Zoran Radovanović tada je upravo na stranicama Danasa lepo primetio da ga takav pristup predsednika neodoljivo podseća na naš celokupni odnos prema stvarnosti.

„Na kozmetička krečenja, makete, visuljke, novogodišnje jelke, fontane, jarbole i stadione, dok tavorimo pri evropskom i regionalnom dnu ne samo po dohotku već i po njegovom izrazito niskom rastu.“ Isti utisak ostavljaju i najnoviji hvalospevi o „korenitim promenama“ u cilju stvaranja „podsticajnog i izvrsnog okruženja za naučna istraživanja“, što je daleko od realnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari