Smrt razuma u Vučićevoj Srbiji

Odmah se digla kuka i motika, javilo se i kuso i repato, da nešto kaže, da su se svi opet urotili protiv Srba, da je to velika sramota Hrvatske koju ona hoće da sakrije, da je Plenković ovakav, da je hrvatski narod onakav. Javio se i odlazeći popečitelj ministarstva pendreka & sile Aleksandar Vulin, i tehnička premijerka Ana Brnabić, pa čak i Goran Vesić, ma nema tko nije. Odmah su sazvani svi sledbenici SNS kulta po propagandnim frekvencijama, opskurnim portalima i dnevnim hartijetinama, da smatraju, razglabaju i promišljaju, molim te, zbog čega je to njemu zabranjen ulazak u zemlju našeg tisućugodišnjeg arhineprijatelja.

No, isto to nedeljno jutro desila se i avionska nesreća, nadomak grada Kavale na severu Grčke, u kojoj je svih osam članova posade, koji su bili ukrajinski državljani, izgubilo život. Mediji po svetu su javljali da se srušio avion prevozeći „opasan materijal“ od Beograda ka Bangladešu. Informacija se skoro pa neprimetno provukla kroz medijski prostor tog dana.

Ovo nije prvi put da naprednjačka laboratorija uspe da zatrpa učmalu medijsku galaksiju svojim laprdarijama. Ovog puta je iznova probudila hiljadu i jednu avet nacionalizma, rasplamsala stare strasti i još jednom poprilično uspešno pravi breaking news zamenila svojom veštačkom stvarnošću, samo da se ne bi pitalo bilo šta u vezi sa tim avionom, koji je poleteo iz naše prestonice.

Međutim, nije to sve tek tako palo s neba; Aleksandar Vučić, voleli mi to ili ne, zašao je duboko u mehanizme ovog društva, dugo godina rovario po njemu, kopao toliko naporno do same srži, da bi je zatim promenio iznutra. Pisac Svetislav Basara kaže u intervjuu sa novinarom Bojanom Tončićem da je „Milošević bio operativac velikosrpske čaršije oko Ćosića“; međutim, čini se da je ovog puta stvar obrnuta – velikosrpska čaršija je samo jedna od Vučićevih poluga za njegove kazališne predstave.

Jer ovde, nacionalizam – u svakom svom obliku, od onog pećinskog do akademskog – ima osiguranu upotrebnu vrednost u širokoj javnosti, kada treba da se napravi dimna zavesa za sprovođenje kojekakvih marifetluka naprednjačkih vampira. Kakav god delikt naprave Vučićevi saradnici, predsednik najmnogoljudnije stranke u Srbiji lupi taster na kojem piše „Krv i Tlo“ i predstava može da počne.

Pa, tako danas ne reagujemo na otpuštanje radnika u Fijatu ili smrt rudara u Sokobanji, ali smo zato prvi da polomimo sve koji kažu da su se u ime Srbije činili zločini u ratnoj prošlosti. Ne daj ti bože da spomeneš da ideš na festival „Mirëdita, dobar dan!“ ili na Prajd, odmah ti se glava seče, traži se gde živiš, šalju ti se pretnje, ali kada se spomene afera Krušik, rušenje u Savamali ili mrtvi ljudi iz helikoptera u Batajnici, odmah se svi ti nešto češkaju po glavi, kao da su dobili te sekunde amneziju.

Najlakše je dati zeleno svetlo osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju da maltretira, etiketira i javno proziva novinarku Snežanu Čongradin, koja suštinski piše, misli i govori sve suprotno od onoga što ovo čovekoliko biće u ljudskoj koži predstavlja. Ili da se pak naruči iz Beograda četničko orgijanje po Nikšiću na dan kada se slavi ustanak protiv ljudi kao što su oni.

Sve ovo govori da zdravom razumu više nema mesta ovde. Dekodiran je i zamenjen je nečime drugim u ovoj sajberpankovskoj Srbiji. NJegovi ostaci lunjaju, kriju se po katakombama, budući da se posmatraju kao strano telo koje bi trebalo anestezirati a potom uništiti. Jer, on se suštinski nikako ne uklapa na Vučićevoj robotičkoj platformi u kojoj bahato uživaju beskrupolozni tajkuni, novopečeni gangsteri, ljigave secikese i izopačene ubice. Pod njegovom vladavinom stvoren je jedan novi habitus – bez ideala, morala i principa – kojeg isključivo zanima kako i na koji način može da zgrne što više kajmaka za kratko vreme. I zbog svega toga je Aleksandru Vučiću Jasenovac – to najzlokobnije mesto za vreme Drugog svetskog rata na Balkanu – samo još jedan politički poen, spin i manipulacija uz pomoć kojeg produžava svoj opstanak na vlasti. Ništa više od toga. „A avion“, pitaće radoznali? „Šta avion“, odgovoriće masa?

Autor je slobodni novinar