Foto: Medija centarPonovo se desilo „ubistvo na točkovima“. Pre nekoliko godina, isto ovako prvih dana novog leta u Nišu je obesni vozač pokosio dve osobe od kojih je jedno bilo dete. Ni tada nisu žurili da otkriju identitet izvršioca da bi se ipak otkrilo da je to sin nekog visokog dužnosnika policije.
I čini mi se da je počinilac prvostepeno dobio svega nekoliko godina zatvora. Moguće da se slučaj još povlači po sudskim instancama. Sada je ubijena devojčica u Kragujevcu i to na pešačkom prelazu usled prebrze vožnje. Ali, nećemo sada o kaznenoj politici i neefikasnom suđenju.
Jasno je da je uvek bolje sprečiti nego lečiti. U Srbiji, znate, postoje radio-stanice na kojima spikeri upozoravaju vozače na mesta gde je saobraćajna policija postavila radare koji snimaju brzinu kretanja automobila. U Srbiji je moguće preko interneta kupiti i ugraditi sistem za obaveštavanje o saobraćajnim patrolama. I nikom ništa.
Zar se to ne zove u krivičnom zakoniku „ometanje službenog lica (policije) u obavljanju svoje dužnosti“? Zašto se svi smejemo što smo „zajebali glupe pandure“?
Koja je svrha radarske kontrole ako putem medija vozači bivaju obavešteni o takvim kontrolnim punktovima gde uspore vožnju dok prođu da bi odmah posle sto metara dodali gas do daske i izazvali sudar, često i sa smrtnim ishodom? Zašto inspekcija ne zatvori takve radio-stanice i ne kazni odgovorna lica u njima?
Autor je književnik
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
