Smrt Vladlena Tatarskog, propagatora agresije na Ukrajinu, prvorazredna je demonstracija ispravnosti srpske poslovice „Ko rat želi, na glavu mu bio“.
Pritom je nemoguće prevideti istorijske analogije. Ime „Vladlen“ je nastalo od imena „Vladimir Lenjin“, a prezime Tatarski opet ukazuje na „Lenjina“, koji nije bio upravo Tatarin, već po ocu Kalmik, to jest opet – Mongol (po majci Ani Blank je bio Jevrej).
A odakle Vladimiru Iljiču Uljanovu Lenjinu nadimak prezime „Lenjin“, to se takođe tačno zna, iako su se u njegovo vreme svi, počev od Nadežde Krupske, prevarali da pojma nemaju.
Naime, za Uljanova su bile ukradene isprave izvesnog tek upokojenog Vladimira Iljiča Lenjina.
U to vreme fotografija na ispravama nije bilo, samo opis rečima, pa možemo pretpostaviti da je dotični Lenjin bio otprilike iste visine i sličnih godina kao Uljanov.
Uzgred, visina Lenjina bila je 168 cm, isto kao i Vladimira Vladimiroviča Putina i isto kao Staljina (Džugašvilija).
Koji na svim fotografijama izgleda mnogo viši i samo ga objektivni zapisi iz njegovog vremena opisuju kao „čovečuljka“. Verovatno je nosio čizme sa visokim štiklama, kao što i Putin danas nosi cipele sa posebno debelim potpeticama.
Lenjin je, inače, u tekstovima iz onog vremena opisan kao „nizak i dežmekast“, dok na svim fotografijama izgleda vitak i srednje visine.
Toliko o istorijskoj verodostojnosti, odnosno o podvalama i obmanama boljševika u doslovno svemu.
Paralele između Tatarskog i „Kalmickog“ se produžavaju. Tatarskog je, kako izgleda, u atentatu ubila jedna žena, a na Lenjina je 1918. godine izvršila skoro pa uspešan atentat takođe žena, Fani Kaplan, Lenjinova rođaka i po partijskoj i po etničkoj liniji (bila je pripadnica esera, Socijalista revolucionara, i takođe Jevrejka).
Kaplanova je odmah uhvaćena i streljana ili drugi ili treći dan nakon atentata.
A u narednim mesecima boljševici su streljali preko 8.000 esera i drugih, onih koji su već bili po zatvorima i onih koje su tek uhapsili.
To jest, za oko pola godine su streljali duplo više ljudi nego što je ruska carska vlast samo osudila na smrt između 1826-1906. godine. U čitavom tom periodu osuđeno je na smrt 3.400 ljudi, i verovatno nisu sve presude izvršene.
Toliko o tome koliko je boljševička vlast bila bolja od carske (a ima se još mnogo šta reći, tj. već je rečeno).
Zaključak?
Zaključak je dat već u prvoj rečenici.
Istorija se ponavlja, i nastaviće da ubija one koji drugima donose smrt i razaranje.
Autor je pisac i prevodilac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.