SNS iznad države kao redovno stanje

Ovaj uslov još nije dopreo do stvarnosti, iako član 6 stav 1 Ustava predviđa da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju u sukobu sa njegovim drugim funkcijama ili privatnim interesima.

Druga funkcija može biti ne samo državna, odnosno javna, nego i stranačka, što određuje član 29 stav 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Privatni interes je i interes političkih stranaka, nosilaca državne ili javne funkcije jer je, po članu 55 stav 1 Ustava, politička stranka – udruženje građana, a svi oblici udruživanja imaju privatnopravni karakter.

Na sukob državne ili javne funkcije i privatnog interesa ukazuje i član 27 stav 1 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U sukobima interesa našao se i Aleksandar Vučić kad je kao predsednik Republike raspisao parlamentarne izbore, a kao predsednik Srpske napredne stranke postao nosilac partijskih lista za izbor narodnih poslanika, poslanika i odbornika.

U ovoj poziciji on je presudno uticao na političko potčinjavanje vlasti u sprovođenju minulih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora.

Evo kako:

Kabinet šefa države najavio je da će predsednik Republike 5. 10. 2020. godine, na osnovu ustavnih ovlašćenja, saopštiti ime mandatara za sastav Vlade, ali tek nakon sastanka Predsedništva Srpske napredne stranke.

Ustav, u članu 127, određuje da predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za sastav Vlade, pošto sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista.

Vučić je saslušao predstavnike izbornih lista, ali je ime mandatara saopštio tek pošto se Predsedništvo SNS-a saglasilo sa njegovim predlogom.

Time je ova politička stranka potčinila ustavno ovlašćenje šefa države da nakon konsultacija sa predstavnicima izbornih lista koje su prešle cenzus predloži mandatara za sastav Vlade.

Pošto se saglasilo sa predlogom da mandatar za sastav Vlade bude Ana Brnabić, Predsedništvo Srpske napredne stranke najavilo je da će u narednih sedam dana biti održana sednica na kojoj će ona saopštiti imena ministara i program nove Vlade.

U članu 127 Ustava određeno je da sastav i program Vlade mandatar iznosi Narodnoj skupštini koja odlučuje da li će ih prihvatiti ili ne.

Prethodnim razmatranjem ovih pitanja politička stranka je potčinila ustavnu nadležnost parlamenta.

Ovo ni mandatarki nije smetalo.

Kad je traženo da se izjasni o „širokom pristupu ministarskim mestima“, izjavila je da je to pitanje za Vučića.

Kad je trebalo da se izjasni o ciljevima Vlade, izjavila je da je njih postavio Vučić a da se ona sa njim slaže.

Pošto u članu 123 Ustava piše da politiku zemlje utvrđuje i vodi Vlada, ovakve izjave ne priliče mandatarki za sastav Vlade.

Usled bojkota parlamentarnih izbora sadašnji saziv Narodne skupštine ostao je bez prave opozicije.

Zbog toga a i okolnosti da je Srbija svrstana u red nedovoljno demokratskih zemalja, Srpska napredna stranka, svesna nelegitimnosti izbornog „uspeha“, odlučila je da četvorogodišnji mandat Narodne skupštine i Vlade svede na godinu i po dana.

Ali u javnosti je izašla sa objašnjenjem da je tako učinjeno kako bi se, u uslovima pandemije i povećane aktivnosti mafijaških bandi, u što kraćem roku stvorili uslovi za očuvanje bezbednosti zemlje i jačanje njene ekonomske snage.

Time je interes političke stranke da prikrije dvogodišnje zaostajanje Srbije na njenom evropskom putu prevladao nad interesom države da se iz hibridnog vrati u normalno demokratsko stanje.

Po članu 20 Zakona o Narodnoj skupštini, predsednik parlamenta se bira na predlog 30 narodnih poslanika.

Dva meseca nakon verifikacije poslaničkih mandata i skoro pet meseci od sprovedenih izbora, na tu funkciju izabran je Ivica Dačić, ranije ministar spoljnih poslova.

Nešto ranije predsednik SNS-a Aleksandar Vučić je njegovu kandidaturu najavio.

Odmah potom Dačić mu se zahvalio, iako on nije ovlašćen da predlaže predsednika parlamenta. Posle izbora se zahvalio i svima koji su podržali njegov izbor.

Nije se zahvalio jedino onima koji su ga predložili za tu funkciju.

Valjda zato što zna da je volja predsednika najjače političke stranke jača od volje zakonom predviđenog broja narodnih poslanika kao predlagača.

Pošto je potčinjavanje vlasti pridavanjem većeg značaja stranačkom nego državnom interesu postalo redovno stanje stvarnosti, u kritičkoj javnosti je dobro primljena izjava šefa države da će se povući sa funkcije predsednika stranke.

Iako lako odustaje od datih obećanja, ipak ga držimo za reč.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji