SNS neće pasti sa vlasti još par godina: Ali kad padne – to će biti preko noći

S jedne strane se grupiše jedna relativno nova, tu i tamo zdrava, pomalo naivna, pomalo rasejana, uglavnom neukaljana, ali čvrsta koalicija mladih snaga na političkoj sceni Srbijatrije, koja je za borbu na predstojećim izborima.

Dok s druge, malo ima tu i simbolike, ostaje ona pasivna, nikada dovoljno jasna, kontradiktorna, sa teretom prošlosti, odnosno pojedinaca koji su žarili i palili pre nego što je nastupilo ovo naprednjačko Doba Pacova, ali ipak poprilično moćna i uticajna opozicija, koja smatra da na ove beogradske izbore ne bi trebalo da se izlazi.

Naspram svih njih svakako stoji jedna stoglava aždaja iza koje maršira armija nemrtvih zloduha, koju prati horda pomahnitalih i okultnih sledbenika Srpske napredne stranke.

Malo je naivno pomisliti da su ovi izbori imali šanse, pa makar se svi oni pod kapom nebeskom udružili protiv Sile & Nepravde, da bilo šta promene. Čitava ta koska koja se glođe da li bi trebalo da se izađe na izbore ili ne podseća na priču o tamnom vilajetu, šta god da uradiš – pogrešno je.

E sada, oni koji ne žele da izađu na izbore pričaju u metaforama – nadam se da nisu ozbiljni, blam bi bio – kako se sa sa okupatorima ne ide na kafu, kako bi trebalo da se ide u šumu, pa onda hitlerizuju ovu vlast kao nešto što nikada na ovom svetu nije viđeno i slične baljezgarije.

Kao prvo, simpatična je metafora da je ova država okupirana raznoraznim Vučićima, Jovanovima, Gašićima i Vulinima, ali ako se malčice odmaknemo od tog dnevnopolitičkog toka misli, uvidećemo da je SNSrbija samo jedna puzla u globalnoj slagalici novopečene neoliberalštine.

O čemu se tu radi, graknuće oni koji misle da lupetam.

Pa, radi se upravo o tome da i nad popom ima pop, te se čini da njegova despotarija ima apsolutnu kontrolu nad ovom zemljetinom, ali tačno vidimo kako je to kada naše visočanstvo ode preko grane – što bi rekli mladi – i ponizno skine kapu nad onim koji mu tu istu kroji.

Takođe se može reći da njegova hibridna vladavina uopšte nije unikatna, već je poprilično rasprostranjena širom Evrope – da ne pričam i o drugim kontinentima – te da mnogi međunarodni izaslanici ne vide baš naročit problem u svemu tome.

Dokle god je ovde jeftina radna snaga, plodno tlo za izgradnju svega i svačega, ali i platforma za prevoz mutivodnih supstanci, oružja i roblja, onda je sve super.

Dolazimo do srži, polako.

Dakle, stara je floskula da su Vučić i njegova kamarila ovde postavljeni sa zadatkom; uglavnom se to misli da se „reši“ pitanje Kosova, ali je u njihovim očima ovaj gospodar stabilokratije – za sada! – jedina ličnost koja može da održava tobožnji mir i stabilnost, odnosno da nema međudržavnih ratova kao što je to bilo devedesetih.

A sada se vraćamo na početak ove priče, dakle, nije baš najjasnije koji bi to tačno svet trebalo da vidi da ovde nešto nije u redu ako se na izbore ne izađe, kao što to bojkot-opozicija traži, budući da SNSrbija uživa podršku i sve blagodeti u svom radu & delu, iako na različitim spiskovima Srbijatrija pada sve niže i niže.

Da bude jasnije, međunarodni faktor je naprednjačkoj strani. Malo se stvara utisak kao da se brka ovo i Miloševićevo vreme, kada je možda i moglo da se računa na pomoć iz inostranstva.

I kada već pričamo o tom licemernom svetu iliti Zapadu, vide oni upravo kako se brukamo braneći se od te volšebne Rezolucije o Srebrenici ili kako se sramotimo po Ujedinjenim nacijama kada pričamo o Kosovu & Metohiji.

Druga je stvar što njima nije u intresu da dublje reaguju na naprednjačke marifetluke, ali dovoljno smo osramoćeni i bez izbora.

A to je daleko važnije, pošto su izbori jedna tačka u ovom mračnom poglavlju, dok je određivanje prema Kosovu i Srebrenici vrednosna stvar. Ali, naravno, to nikome iz opozicije nije u intresu da spomene.

Da ne dužim, ljudi se ovde dosta zabavljaju bezrazložnim, ali razumljivim optimizmom da će stvari se ovde tek tako promeniti.

Niko ovde neće otići ni u kakvu šumu, ukoliko izbori budu pokradeni, pa čak i pred kamerama. Pasivnost i defetizam su se ovde odavno ustalili, stoga šuma otpada.

Da li će izbori ovde ikada biti slobodni? Nikada nisu ni bili u potpunosti slobodni, uvek su postojali određeni uticaj, samo što su sada oni u potpunosti unakaženi i dovedeni do farse. Da li će nam stići pomoć iz inostranstva?

Neće, od samog početka je ta zajednica na njihovoj strani, mnogo puta do sada se to pokazalo i dokazalo.

Nažalost, stvari se ovde neće promeniti na uobičajeni način. Ljudi vole ovde samo da se lože, kao za Evroviziju, ali Srpska napredna stranka neće pasti sa vlasti još par godina.

A kada bude pala – to će biti preko noći. Bez najave, bez tuđe pomoći.

U trenutku će se urušiti i ostaće od nje ruina. Ruina koja će podsećati na zlo doba u srbijanskoj modernoj istoriji XXI veka.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.