SNS revidira istoriju i abolira ratne zločince

Danas su, pored zatrovanog javnog prostora, drastične polarizacije društva i nedostatka dijaloga unutar institucija, na velika vrata vraćene vrednosti koje su obeležile devedesete. Jer, Srpska napredna stranka ponovo revidira istoriju raspada Jugoslavije i abolira ratne zločince.

Međutim, nije samo problem to što se SNS, nakon mimikrije i nelagode koju je izazivala lažnom evropskom retorikom, vratila na njenu prirodnu stranu istorije. Ta joj strana, očigledno, više prija. Nevolja je što se nasuprot takve politike, koja sigurno vodi ka izolaciji, ako ne i težim posledicama, većinom nalaze političari koji kao alternativu nude to isto ili nešto još gore.

Dakle, ne samo da dele vrednosti o „zlom i naopakom Zapadu“ i evroskepticizam, već su, takođe, i ravnodušni prema ratnim zločincima, ne priznaju genocid, a pregovore o rešavanju pitanja Kosova nazivaju izdajom.

Nakon prekida briselskih pregovora i predsednikovih beskonačnih govora, iz kojih se može izvući zaključak da on nema ni volje, a ni snage da razvezuje kosovski čvor, potpuno je jasno da će glavno pitanje sledećih izbora biti: Hoće li Srbija nastaviti pregovore sa Evropskom unijom?

Nažalost, istraživanja predviđaju negativan odgovor. Na primer, prema poslednjem istraživanju BIRODI-ja, na pitanje za koga biste glasali kada bi ove nedelje bili održani parlamentarni izbori na kojima bi učestvovale sve partije, opredeljeni glasači su odgovorili: SNS 52,7 odsto, SZS 15,8 odsto, SPS 6,3 odsto, Građanski front 5,5 odsto, SPAS 4,3 odsto, PSG 4 odsto, LDP 3,3 odsto, SRS 2,4 odsto i dr.

Dakle, oko 90 odsto je onih koji su nas tokom vlasti udaljili od EU, zatim onih koji otvoreno imaju nameru da to isto urade kada dođu na vlast, pa onda onih koji neće otvoreno da se deklarišu da li su za pregovore sa EU i na kraju onih koji i kada bi bili na vlasti nemaju ambiciju da se u godinama koje dolaze bave ovim, za njih, nebitnim pitanjem.

Uzimajući u obzir da istraživanja, inače, ne isključuju moguća precenjivanja i potcenjivanja, ali i da taj okvir statističke greške od 2 odsto danas predstavlja ozbiljan izazov za svaku proevropsku partiju, može se dogoditi da svi poslanici u budućoj skupštini budu izrazito protiv Evrope.

Ipak, iako je evropski put ugrožen, naredni izbori su nova šansa za ostanak Srbije na tom putu. Kao prvo, usprotivimo se pričama kako možemo sami ili na svoj način jer je to čista utopija. Dalje, zapitajmo se da li je vreme da prestanemo da se kockamo sa dvosmislenim politikama? Da li danas bilo koji glasač SNS-a zna hoće li Vučić potpisati sporazum sa Kosovom ili ne? Da li je Radulovićev glasač očekivao da će DJB danas biti pobornik politike Dveri?

Šta kaže danas demokratski glasač na činjenicu da mu stranka nestaje u zagrljaju igrača iz senke koji su otvoreno protiv Zapada i vole Putina više od Srbije, a javno osuđuju svoje stranačke prvake? Imamo li i dalje vremena da dajemo glas nekom novom Preletačeviću ili eko-patrolama koje od posečenih stabala ne vide u najavi opasnost za „posečenu budućnost“.

U XXI veku je definitivno potrebno uložiti dodatni napor da se raskrinkaju sve vrste politikanata, da se politika ne doživljava kao pomodarstvo i da se suzbijaju populizam i kult ličnosti. Nasuprot ozbiljnijim civilizacijama, koje takođe plaćaju danak ovim trendovima, ali čiji društveni sistemi imaju neuporedivo više potencijala najpre da amortizuju, a potom i isprave greške, mi za to već odavno nemamo vremena.

Zato, lamentiranje nad realnošću frazama „zarobljena država“, „oteta država“ i „medijski mrak“, bez istovremenog insistiranja za nastavak i ubrzanje pregovora sa EU i Kosovom zaludan je posao.

Presudno je važna i nikad nije bila vrednija svaka podrška politici koja, bez uslovljavanja, na pitanje: „Jesmo li za Evropu?“, uvek ima odgovor: „DA“. I tačka. Dakle: za Srbiju na Zapadu, bez kalkulisanja; Srbiju koja ne prekraja, već ruši granice; Srbiju koja ne deli, već ujedinjuje; za Srbiju koja poštuje ljude.

Autorka je poslanica LDP-a u Narodnoj skupštini Srbije i predsednica Političkog saveta LDP-a