Šta je sociološki sterilitet i šta kada ne želite decu?

Pre nego što požurimo da zapitkujemo parove: „Šta čekate? Kad će beba?“, ne bi bilo loše da se informišemo o različitim aspektima ovog izuzetno složenog fenomena.

Ako ipak nismo toliko direktni da postavljamo ovakva pitanja, možemo upasti u zamku etiketiranja i proglasiti pojedince koji su se odlučili za sociološki sterilitet mentalno obolelim, jer ko normalan ne želi da ima decu? Vrlo verovatno da ćete u svojim polemikama eksploatisati reč: „Zapad“.

Ukoliko pripadate kategoriji ljudi koja gleda svoja posla, čestitam vam, ovaj tekst je namenjen upravo vama.

Vi verovatno mislite da je odluka o sociološkom sterilitetu bazirana na slobodi izbora. U tu „slobodu izbora“ mogu biti utkani i isprepletani brojni psihološki aspekti, društveni problemi i ekonomski razlozi.

S druge strane, odluka o sociološkom sterilitetu može biti pokazatelj mentalne zrelosti i zdravlja.

U narednim redovima ću pokušati da objasnim šta se krije iza ove slobode izbora, sa ili bez navodnika, i kada je potrebno uključiti psihoterapijski tretman i naravno u kojim slučajevima je to nepotrebno.

Kada govorimo o mentalnim problemima koji mogu biti povezani sa odlukom o sociološkom sterilitetu, na prvom mestu su depresija i anksioznost. Osoba koja se bori sa depresijom sebe ne smatra dovoljno kompetentnom da bi bila roditelj, a pesimistički posmatra budućnost, kao i svog partnera, što je dovodi do odustajanja od roditeljstva, kako bi izbegla dodatne odgovornosti i stres, za koje procenjuje da nema dovoljno snage.

Osoba koja pati od anksioznosti može biti preplavljena strahom od odgovornosti koja dolazi sa roditeljstvom.

Roditeljstvo je prepuno izazova, nepredvidljivosti i odgovornosti, a to je sve ono što anksiozne osobe procenjuju da ne mogu iskontrolisati.

Osim toga, traumatična iskustva iz detinjstva, poput zanemarivanja i zlostavljanja mogu biti iza želje da se ne postane roditelj, iz straha da se takva iskustva ne ponove sa sopstvenom decom.
Osobe koje pate od ozbiljnijih naslednih bolesti iz straha da ne prenesu takav genetski materijal, mogu doneti odluku da odustanu od roditeljstva.

Pojedinci i parovi koji teže da žive po merilima individualističkog društva, visoko vrednuju svoju slobodu i autonomiju i smatraju da bi ih roditeljstvo sprečilo da vode život po sopstvenim pravilima.

Oni razvijaju karijeru, ne žele da menjaju svoj životni stil i spoznali su svoje potrebe i interese koji su u suprotnosti sa svim onim što roditeljstvo nudi.

Životni stil im je fokusiran na putovanja, hobije ili druge aktivnosti koje smatraju važnijim od roditeljstva.

Pored psiholoških problema, društveni faktori koji mogu uticati na odluku da se ne postane roditelj su klimatske promene, prekomerna populacija, kao i ekonomski faktori, poput visokih troškova podizanja dece, razvoja profesionalnih ciljeva i karijere.

Prema svemu navedenom, racionalna odluka o odustajanju od roditeljstva, a koja je povezana sa mentalnim zdravljem zasnovana je na: pažljivoj proceni ličnih i profesionalnih ciljeva, informisanosti o svim posledicama svoje odluke, uključujući i psihološke i emocionalne izazove, uvažavanje partnerovih stavova i postizanje sporazuma, kao i ostavljanje mogućnosti da se predomisli i pokaže spremnost na promene.

Iracionalna odluka o sociološkom sterilitetu obavezno uključuje impulsivnost i vođenje trenutnim emocijama, bez pažljive analize i procene, zatim, automatsko odbacivanje roditeljstva bez razumevanja sopstvenih motiva, neuvažavanje partnerovih stavova, kao i nerazumevanje posledica takve odluke.

Kada se donosi ovako važna životna odluka, poželjno je da bude zasnovana na racionalnim temeljima i jedino tako će biti odraz slobodne volje.

U suprotnom, „slobodna volja“ će biti maska za dublje emocionalne probleme koji su svakako rešivi.

I na kraju, parovima i pojedincima koji se muče da objasne okolini svoju odluku o sociološkom sterilitetu, kao bezazlenu osvetu predlažem kontrapitanje: „Zašto vi imate decu?“ Tom prilikom, setite se ovih redova o racionalnim i iracionalnim odlukama i uživajte u reakcijama.

Zahvalite mi se kasnije, što bi rekli influenseri.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.