Šta je sociološki sterilitet i šta kada ne želite decu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mnogi parovi na zapadu nemaju decu zato sto ne mogu da plate sve sto je potrebno za koliko-toliko normalan zivot po njihovom vidjenju sveta, dok su deca jos mala, a o visokom obrazovanju ni govora. Na zapadu dede i babe ne cuvaju decu a vrtic je vise od jedne prilicno dobre plate. Trudnice rade do zadnjeg dana a vracaju se na posao za par nedelja, kako gde, ili sede kuci bez plate. Oni ne zele svojoj deci zivot koji sami imaju a taj je, zbog drustvenih okolnosti, obicno bio bolji od ovog danas a narocito onog koji dolazi. Zbog odgovornosti za zivot pre svega beli, obrazovani parovi su ti koji prvi odustaju od dece iz ovog razloga. U najsiromasnijim cetvrtima velikih gradova USA gde zive nesrecnici afroamerickog i latinoamerickog porekla taj problem ne postoji, kao ni u Africi. Sa druge strane, medju belima postoji, ako ne totalno onda svakako po broju dece. Po istrazivanjima isto se desava u Skandinaviji, Rusiji a narocito Kini. To razumem, kao i filozofsko stanoviste da je „najsrecniji onaj koji se nikad nije rodio“ a sto se tice onih koji su „fokusirani na putovanja, hobije ili druge aktivnosti koje smatraju važnijim od roditeljstva“, facebook selfi pomodara tipa „dve plate, nula dece“ koji se svrckaju po svetskim klopkama za povrsne turiste bilo bi posteno da kad predju 65 a narocito 75 u bolnicama traze sestre i doktore iskljucivo slicnima sebi, ne nasu decu i unuke. Da sam milijarder tipa Elon Musk, takve bih pratio vestackom inteligencijom po internetu i slao ih kad se vec stari razbole u moju privatnu bolnicu bez osoblja. Evo im i moto: „Dve penzije, nula sestara.“

2. Zašto imamo decu? Ne zato što se to „očekuje“ od nas ili je to „normalno“ ili zato što „nam je vreme“. Nego zato što vam deca mogu pružiti osećaj najiskonskije i najtoplije ljubavi koju možete iskusiti. Zato što, dok ih posmatrate kako odrastaju i uče, možete i vi da odrastate i učite s njima i postajete bolji čovek. Zato što sve dobija drugačiji smisao kada se ona rode. Zato što ćete otkriti koliko možete da učinite i koliko da se trudite kada vam je motiv da im obezbedite budućnost. Zato što se nikakva materijalna bogatstva, provodi i putovanja ne mogu porediti sa onim osećajem toplog oko srca kada vidite da su vam deca srećna.

3. Živeli smo vekovima u Patrijarhatu i ovakvih kuršlusa u glavama nije bilo nego su se deca rađala i to u velikom broju. A onda je neki pametnjaković „zaključio“ da je Patrijarhat bez veze a da je savremeni način života super. Što odgovara svim Srpskim neprijateljima.

4. Klimatske promene???

5. Za sta da radjam decu? Za materijal za pink kulturoloski model? Za teretane, kladionice, sponzoruse i zgomilane navijace? Sina „s onu vratinu“ i cerku Jovanu Jeremic? Ili ne daj boze da dete bude urodjeni individualac i bude konstantno proganjano od strane krda sve do aerodroma s kojeg ce odleteti ne okrecuci se, sa tugom i gadjenjem?

6. Kad sebi ne mogu da obezbedim minimum sigurnosti, nije fer da u to uvlačim dete. Potrebno ti je funkcionalno društvo, advokat u slučaju razvoda…nista od toga nije pristupačno ako nisi član stranke.

7. Za sve koji ne žele decu pitanje: kako se vaši roditelji nisu toga setili?

8. Dokle ta sebičnost vodi u krajnjoj konsekvenci… Do uboge distopije u kojoj dezorijentisani u svakom pogledu a i sasvim retki mladi gaze preko staraca koji se valjaju po tlu. Sebičnost je u redu, ne želim nešto i tačka. Današnja mladež nije razvila koncept posledice. Šta će, jadni.

9. Moja supruga i ja smo poslali roditelji u 33 godini. Put do naše odluke o roditeljstvu nije bio nimalo lak. Iako se veoma dugo poznajemo, našoj odluci su prethodili dugoročni razgovori o našoj perspektivi u Srbiji, perspektivi i mogućnostima naše dece. O životu odvojenom od roditelja nije bilo ni govora, pre svega zbog neredovnih primanja. Odlukom da se preselimo u inostranstvo i daleko od kuće započnemo nov život, rešili smo mnoga finansijska i socijalna pitanja i prepreke koje su nam stajale na puti da se ostvarimo kao roditelji. Nakon četiri godine života na strani, ove godine smo postali roditelji i isto bih poželeo svima koji ne znaju odakle da počnu.

10. Ostavite ljude na miru. Svako ima pravo da uredi svoj zivot po svojoj volji.

    A deca nisu uvek med i mleko: ima ih i nesrecnih, sa problemima na koje roditelji ne mogu da uticu. Ko vam kaze „deca su uvek iskljucivo radost“, il’ vas laze il’ ima bas malu decu.

11. Odlican tekst.

12. Vidim ovde po komentarima da svi osudjuju one koji nemaju decu.Tipicno balkansko ponasanje.Kada vidis kakvi sve likovi prave decu i kako ih vaspitavaju nije ni cudno sto neki i ne zele da imaju decu.Ljudi,zivite i pustite druge da zive onako kako oni hoce i zele.

13. @Igor
    Ako misliš da su današnja zapadna deca nešto mnogo bolja od ovdašnje… Pa, bilo je vremena kada je ta razlika bila veća. Bez obzira na to, sa tvojim opisom situacije nije se teško složiti. Ali, šta ćeš, ili živiš u primitivnom društvu i jedeš kebabkiki i piješ rakajdžu ili imaš mogućnosti da odgajaš decu.

14. Nemanja,Bocky I ostala intelektualna boranijo. Ovaj balkanski sklop u kome se preplicu bezobrazluk I neznanje nema buducnosti. Vi patite za plemenskim zivotom, a toga osim u prasumama odavno nema. Kao patrijarhat gde zena radja, muskarac mlati, I svi se vozimo taljigama su dobra stara vremena. Ko bi vama radjao decu? Niko s pola mozga.

15. Koje crno individualističko društvo. Ovo je takmičarsko društvo ispunjeno duhovnom konfekcijom. Depresija je znak zdravlja: označava temeljno duboko nezadovoljstvo stanjem stvari. I anksioznost je znak zdravlja: izražava gnev prema nečovečnom društvu. A što se tiče razmnožavanja, geni rade svoj posao. Problem nije ni u nerađanju ni u stavu prema nerađanju, nego u strukturi proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje. Sociološki je sterilno (neplodno) prihvatiti ovu rugobu od savremenog društva.

16. Kada je počeo rat u Jugoslaviji 1990. imala sa 35 godina. Tada sam donela odluku da neću imati decu ovde u Srbiji. Jednostavno nisam želela da jos jedno biće pati u ovoj pretužnoj zemlji. Svoju odluku sam ispoštovala i nikada se nisam pokajala.

17. To je kao da pitaš životinju u zoo vrtu zašto joj nije do seksa. Ko želi da odgaja mladunce u kavezu?

18. Ovo je nonsens.. Deca su smisao zivota, bila i ostala. Svi i sve ce nas na ovom svetu zaboraviti, deca – nikad.

19. Odlican tekst za “ debelo“ razmisljanje pre nego se donese odluka o roditeljstvu.