Šolc zavrće, Srbija kuka

Da prizna nezavisnost nečega što već duže vremena ne poseduje? Nešto što joj je pripadalo, ali što je u jednom dugom vremenskom periodu, takoreći odmah posle balkanskih ratova, lagano i sigurno gubila, sprovodeći svoj lokalni aparthejd nad nedužnim albanskim življem na Kosovu i Metohiji, a kasnije i velike i teške zločine. Istine radi, zločini su činjeni i od strane Albanaca nad Srbima.

Sve diplomatije i politike sveta su velike kurve. I mi pripadamo tom krugu, samo što pokušavamo da budemo nezavisni i uvek najebemo. Potreban nam je makro. Neko ko će nas eksploatisati, ali i davati nam. Neko ko će nas čuvati i štititi. Podvoditi nas bogatim i sigurnim. Braniti od divljih.

Izabrali smo Evropsku uniju za našeg makroa. Ako izaberemo nekog drugog, samo će nas jebati, a ništa nam neće dati.

Naša politika i diplomatija postaće vremenom cenjena kurva, oprostiće nam delove naše prljave prošlosti i ući ćemo u visoko društvo najelitnijih kurvi. Tako je bilo sa svim zemljama. Sve najjače zemlje Evropske unije danas, bile su nekada zemlje kolonizatori, inkvizitori, sprovodile aparthejd, fašizam, holokaust, genocid, pa su postale cenjene i sve im je oprošteno.

Ne dovodimo se u situaciju da EU prekine svaki kontakt sa nama. Mi smo tražili da nas prime. Nisu nas oni zvali. Oni su nama potrebni kao hleb. Mi njima ne. Oni sa SAD drmaju celim svetom. Prodrmali su i drmaju još uvek nekada moćnu, danas mnogo slabiju Rusiju. Šta će tek s nama biti?

Vlada Srbije treba da prizna nezavisnost i samostalnost Kosova. NJen pun teritorijalni integritet i suverenitet.

Ne protiviti se „dobijanju stolice“ Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Uspostaviti diplomatske odnose i razmenjati ambasadore sa Kosovom.

Uvesti sankcije Rusiji.

Zabraniti ulazak u Srbiju osobama koje je EU stavio na spisak nepoželjnih.

Pomoći da u Republici Srpskoj dođe na vlast neko normalan i odgovoran, ko će shvatiti neminovnost suživota sa svojim komšijama.

Intenzivirati kontakte i uspostavljanje najboljih mogućih odnosa sa zemljama u okruženju.

Kristalno jasno prihvatiti u celini spoljnu politiku EU kao svoju.

Kažu, ne može, mora da se menja Ustav. Menjajte Ustav ako ne valja, a mnogo ne valja, ako nas dovodi u situaciju da ozbiljno ugrožava opstanak nacije.

Stalno brojimo i prebrojavamo ko je od država priznao Kosovo, a ko ne. Tu se vidi ko su naši prijatelji, a ko ne. Neopisiva glupost. Tu se vidi ko je pragmatičan, pametan i ko brani interese svog naroda i svoje zemlje, a ko ima sličan problem u svom dvorištu i plaši se da i njemu mečka jednog dana ne zaigra ispred vrata.

Da smo imali pameti, hrabrosti i mudrosti, pa da smo mi prvi priznali Kosovo i odradili sve ono što EU traži od nas, danas bi već mesecima, ako ne i godinama, daleko odmakli u prilagođavanju poglavljima koja moramo usvojiti takva kakva su. Možda bi već bili i u EU?

Nema ni govora da mi možemo tu nešto zanovetati, predlagati, odbijati ili menjati. Mi smo đak. Učiteljica stoji nad nama i kaže – Otvorite vaše sveske, zašiljite olovke i pišite čitko i jasno. Danas ćemo imati diktat. Obavezujem se da ću…

Halejeva kometa pojavi se na nebu svakih 76 godina. Retki srećnici mogu da je ugledaju dva puta u životu. Ako propustimo ovakvu priliku ulaska u Evropsku uniju, koju sada imamo, iduću će doživeti tek neke sledeće generacije. Ukoliko dožive.

Novac koji bi dobili od SAD i EU, dobro bi došao, pored ekonomije i za opismenjavanje i prosvećivanje naroda, pre nego što uđemo u tu Evropsku uniju. Ima mnogo zatucanosti u nas Srba i verske i kulturne i svake druge.

Mi se još nismo makli od Kosova. Još uvek smo zapleteni u mrežu najcrnjeg nacionalizma u vekovima okamenjenoj tradiciji, uz svesrdnu pomoć i pod patronatom Srpske pravoslavne crkve.

Vreme je stalo za nas.

Da li mora narod Srbije da se pita na referendumu, da li je za promenu Ustava? Možda bi bilo pametno to nekako preskočiti. Čudan je ovo narod.

Odavno je bilo opasno, dati mu sudbinu u ruke.

Ima i onih, koji bi da kao nekad, krenemo na Kosovo vojskom? Nisam siguran da bi to bilo pametno.

Bio bi to poslednji pokret i poslednja bitka naše vojske, koja bi trajala veoma kratko i posle koje nam ne bi bila potrebna ni Evropska unija, niti bilo ko na svetu.

(tekst je delom pisan pre osam godina)

Autor je dramski umetnik