„Treba imati u vidu da se nalazimo u jednom novom vremenu i jednoj novoj Srbiji, a Narodno pozorište je osnovna, prva republička institucija i u svakom estetskom i umetničkom smislu treba ispratiti ono što današnje vreme nosi“, izjavio je glumac Svetislav Bule Goncić, odmah po objavljivanju da je on novi upravnik nacionalnog teatra.
U trijumfalnu kapiju našeg tamnog vilajeta i tu „novu Srbiju“ Bule je i sam ugradio kamen kao član Srpske napredne stranke, i njegov dolazak u NP ne bi bio tako opasan i tužan da političke igrarije sa nacionalnim teatrom ne traju već decenijama.
Od 9. marta 1991, posle smene rediteljke i književnice Vide Ognjenović zbog toga što je liderima opozicije otvorila vrata nacionalnog teatra da bi desetine hiljada okupljenih građana nezadovoljni putem kojim je krenula Srbija mogli da ih čuju.
Odlukom Vlade Srbije, kao osnivača, na mesto upravnika došao je glumac Aleksandar Berček, u to vreme visokokotirani funkcioner Miloševićeve stranke, a u znak protesta i solidarnosti sa Vidom Ognjenović, prvaci ove scene, glumci Svetlana Bojković, Predrag Ejdus, Predrag Miki Manojlović, Dragana Vargić, napustili su NP.
Posle Berčekove epohe, na mestu „prvog čoveka“ kuće 1997. godine našao se reditelj Nebojša Bradić, kadar iste stranke, SPS-a, koji je u nacionalni teatar došao iz Ateljea 212, gde je pre toga bio upravnik.
Kao „naslednik“ u fotelju upravnika 1999. seo je funkcioner SPS Željko Simić, a posle petooktobarskih promena nacionalni teatar vodio je glumac Ljuba Tadić…
I ma koliko se činilo da će se u NP konačno srediti prilike, novi upravnik posle Tadića postao je dirigent Dejan Savić.
A 2009, ministarstvo kulture konačno je donelo zakon da upravnike više ne postavlja Vlada Srbije, nego da se biraju putem konkursa, koji će sprovoditi Upravni odbor NP, pa je prvi legalno izabrani upravnik bio reditelj Božidar Đurović, a potom je SNS dovela Dejana Savića, a posle njega je došla Ivana Vujić, a sada je zaseo i Bule Goncić.
Struku, osim u vrlo kratkom periodu svih ovih decenija nikada niko ništa nije pitao, jer ova vlast, ista ona koja je bila i devedesetih, samo „presvučena“ u fikciju i kostim demokratije, upravo struku, znanje i ugled smatra svojim najvećim neprijateljem.
I koga iz SNS uopšte zanima što je NP danas upravljački potpuno destabilizovan (postoji čak trinaest sindikata, i svako svakome „radi o glavi“), kada je važeći „konkurs“ isključivo politički.
Zato nikoga ne bi trebalo da začudi ako posle Pozorišta na Terazijama Aca Lukas promoviše svoju knjigu i u nacionalnom teatru, kako je nedavno obećavao sa brojnih televizija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
