Foto: Luca Marziale / DanasPraksa uspostavljena pre nekoliko meseci tokom referenduma, pre dve večeri je cementirana – preliminarne izborne rezultate nije saopštila Republička izborna komisija, ostavljajući predsedniku Srpske napredne stranke da naciji saopšti kako je birala.
Pošteno govoreći, to da stranke budu brže od RIK-a nije neobično.
Praktično otkad je višestranačja, brojke su brže putovale razgranatim mrežama partijskih aktivista.
Međutim, još iste večeri oglašavao se i RIK sa preliminarnim i pouzdanim podacima.
Sa tim se 2022. godine raskrstilo.
Na poslednjoj konferenciji za medije 3. aprila predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević je obelodanio da je glasanje na većini biračkih mesta završeno i uputio zainteresovane ka sajtu RIK-a gde su se slivali rezultati u realnom vremenu.
Nije želeo čak ni podatke o izlaznosti da otkrije, iako su u toku dana davali preseke o broju građana koji su glasali.
Sam Dimitrijević se nakon konferencije preselio u hol gde je na velikim ekranima posmatrao prebrojavanje digitalnih džakova.
To što je RIK u devet uveče zatvorio radnju uzbudilo je većinu opozicionih političara i dežurnih tumača političkih zbivanja.
Ukratko – zlo i naopako, skandal bez presedana.
RIK je svesno prepustio Vučiću da prvi iznosi podatke, oblikujući ih kako mu odgovara.
Sve ove kritike imaju osnova, ali i jednu ključnu manu – sa njima se zakasnilo dva meseca.
Naime, kao kruna višemesečnih pregovora vlasti i opozicije početkom februara usvojeno je nekoliko izbornih zakona, između ostalog i Zakon o izboru narodnih poslanika.
U tom zakonu je precizno navedeno da se odmah po obradi, podaci o rezultatima glasanja objavljuju na veb stranici RIK-a.
Preliminarne rezultate, RIK je u obavezi da objavi na sednici koja se održava 24 časa od zatvaranja birališta.
Stari Zakon o izboru narodnih poslanika je, naprotiv, obavezivao komisiju da od završetka glasanja do objavljivanja rezultata izbora objavljuje privremene podatke o rezultatima.
Drugim rečima, postupanje RIK-a je apsolutno legalno, ako ne i legitimno.
O tome što zakon na simboličkoj ravni degradira ulogu RIK-a i dodatno podriva poverenje javnosti u izborni proces, trebalo je razmišljati kada se pisao zakon.
Ponašanje RIK-a u tom smislu može da posluži kao upozorenje – politika se ne završava zatvaranjem biračkim mesta.
Nije sve u mitinzima, protestima, snimanju i rukovanju – ima nešto i u pažljivom čitanju zakona, pravilnika i uredbi koji uređuju odnose u državi i društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
