Španski tramvaji

Da li će se saobraćajne gužve na beogradskim ulicama smanjiti, a „Beograđani dobiti prevoz kakav zaslužuju“ (obećano prilikom potpisivanja Ugovora), kada se 2012. po rekonstruisanim tramvajskim šinama bude kretalo 30 klimatizovanih španskih tramvaja. Naravno da neće. Kao što se neće smanjiti broj vozila na „Gazeli“ i Brankovom mostu, kada 2016. bude završena petlja „Radnička“ i pušten u saobraćaj faraonski Most na Adi Ciganliji. Zašto neće? Zato što se od 1982. do danas sprovodi fundamentalno pogrešna „automobilsko-tramvajska“ politika, primerena varoši Beograda sa početka prošlog veka!

Elem, već 50 godina se u Evropi zna da se prevoz ljudi u gradu, sa više od pola miliona stanovnika, jedino trajno rešava – izgradnjom nezavisnih šinskih sistema, a ne uličnih tramvaja i novih gradskih magistrala. Na ovoj konstanti, urađen je 1972. GUP Beograda sa Metro-sistemom, po kome se postojeći uskokolosečni tramvaj iz 19. veka, postepeno ukida izgradnjom metro-mreže, a 1981. završeni su Metro-projekti prve etape.

Ali, 1982. odlučeno je da se Samodoprinos (200 miliona dolara) potroši u izgradnju Tramvaja za 21. vek. Posle oktobarskih promena 2000. umesto da počne izgradnja Metro-sistema sa Metro-mostom na poziciji Nemanjine ulice, raspisuje se konkurs za most preko Ade Ciganlije (deo UMP), i potpisuje Ugovor za projektovanje uličnog Tramvaja (LRT) sa španskim INEKO.

Novembra 2008. Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio je beogradski Metro za Razvojni projekat Srbije. Oktobra 2009. neposredno pred dolazak predsednika Rusije, odbijen je ponuđeni kredit za Metro (500 miliona dolara), jer španski prijatelji traže još dve godine (pored pet prošlih) da završe dokumentaciju uličnog tramvaja – viziju prethodnog gradonačelnika!

Iako je opšte poznato da će se izgradnjom tramvaja i novih magistrala „od uskih zagušenih ulica dobiti široke zagušene ulice“ (J.K.), a od dva zagušena savska mosta dobiti i treći zagušeni savski most – danas, u vreme SEK-e, potpisuje se Ugovor (81 milion evra) za kupovinu 30 uskokolosečnih španskih tramvaja, a u reku Savu se „baca“ 218 miliona evra, koliko košta besmisleni Most na Adi sa priključnim petljama (1967, sa 200 miliona dolara, počela je izgradnja Bečkog metroa)… pa je kristalno jasno zašto ćemo i posle 2016. umesto sadašnjih gužvi, imati fatalne saobraćajne kolapse!

Arhitekta Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije