Nikola Krstić Foto: privatna arhivaNe bih mogao da zamislim, pa ni u najgorem košmaru LSD tripa, da neko iz Srpske pravoslavne crkve kaže nešto normalno, stoga u ovoj izopačenoj dimenziji Srbijatrije moramo da trpimo raznorazne baljezgarije koje se kose sa zdravim razumom.
Naime, patrijarh Porfirije se u svojoj uskršnjoj poslanici ostrvio na rodno senzitivni jezik, koji, po njegovim rečima, usmeren protiv porodice i braka.
„Na jevanđelskim temeljima smo gradili i izgradili svoj način života, svoj etos, svoj sistem vrednosti, u kome su brak i porodica, zasnovani na ljubavi prema Bogu i na međusobnoj ljubavi, pretpostavka sklada u životu naroda, društva i države“, rekao je on.
Ali ono što nije rekao jeste da postoji porast ubistava žena i devojčica upravo u tim jevanđeljski utemeljenim domovima. Mnogo toga je propustio da kaže, ali nećemo sada da nabrajamo, jer spisak je ogroman.
No, Srpska pravoslavna crkva, institucija koja bi trebalo navodno da predstavlja duhovnost i mir, postala je gnijezdo oholosti, zlobe, bahatosti i ratnog huškanja.
Njihovo nedvosmisleno učešće i uticaj u političkim i intelektualnim krugovima omogućilo im je da manipulišu i kontrolišu umove masa, pretvarajući, mic po mic, ovu zemlju u jednu neomitološku zajednicu, koja živi nad sopstvenim imaginacijama koje nemaju veze sa realnošću.
Kao vampir koji se hrani pumpanjem besa prema Drugima, SPC širi svoja tamna krila nad Srbijom, navodeći vernike na put mraka i beskrajne netrpeljivosti prema manjinskim grupama. Njihov glas odzvanja, poput zavijanja vukova u noći, a svi koji se usude da ih javno prozovu – prolaze kroz medijsku golgotu i linč javnosti.
Mračna prošlost Crkve umrljana je krvavim tragovima, odbranom ratnih zločinaca, pedofilijom, bahatošću i pozivima na rat, sve u ime odbrane pravoslavlja. Ali ono što najviše zabrinjava je njihova retorika mržnje prema ženama i LGBT zajednici.
Izgleda da je Crkva zaboravila da je isti Bog koga obožavaju stvorio sve, bez obzira na pol ili seksualnu orijentaciju. Ali je takođe, zar ne, dao čoveku i um da razmišlja, te da promišlja, smišlja i stvara nove načine života na ovoj planeti, ako ćemo po veri.
Međutim, njihova opsednutost „tradicionalnim“ vrednostima, koja seže još od obožavanja Hitlera kao novog mesije Evrope, do mizoginije i blagosiljanja ratnih zločinaca patrijarha Pavla, pa sve do sadašnjeg srebroljublja u SNSrbiji, pretvorila ih je pak u entitet sličan Islamskoj državi, koji propoveda patološki prezir prema svima koji se ne uklapaju u njihov uski pogled na svet.
Uticaj Crkve na svaku vladajuću strukturu do sada, od Miloševića preko Đinđića do Vučića, omogućio im je da opravdaju svoje postupke i prikriju svoje grehe. Stvorili su unikatnu religiju koja je u svom primalnom koru nacionalistička, dozvoljavajući svakojakim neuračunljivim krstašima da slobodno lutaju i sprovode nasilje prema svima koji im se čine drugačijim, samo da bi zaštitili Porodicu, Ćirilicu i Veru.
Zato je njihova taktika unošenja paranoje pretvorila srbijansko društvo u jednu crnu rupu koja samu sebe usisava. Nažalost, Crkva zna da će svakoj vlasti u ovoj zemlji doći kraj, kad-tad, pa zato strpljivo čeka, poput drevnog bića na dnu okeana, da ponovo ostvari svoj puni potencijal i pretvori ovu državu u jednu pravoslavnu distopiju u kojoj neće biti mesta za prava žena, LGBT i ostalih protivnika tradicionalne Srbije.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
