foto EPA/ATTILA BALAZS HUNGARY OUT - PLEASE REFER TO THE ADVISORY NOTICE (epa05228565) FOR FULL PACKAGE TEXTVest da je samoformirana grupa od četrdesetak predstavnika stručne i akademske javnosti uradila „Majsku platformu“ za suzbijanje nasilja u šest društvenih oblasti (obrazovanje, sektor bezbednosti, pravosuđe, mediji, mentalno zdravlje, socijalna zaštita) vruć je šamar državi. Nasilje na toliko dugačkoj društvenoj horizontali nije niklo samo od sebe nego je proizvod države, njenog zakonodavstva i praktičnog delovanja.
Pokazaćemo to na primeru obrazovanja koje je u „Majskoj platformi“ stavljeno na prvo mesto i to ne slučajno. Najnoviji slučaj učeničkog nasilja u bačkopalanačkoj Tehničkoj školi „9. maj“ u kojoj je učenik pretukao nastavnika pokazuje da spirala nasilja brzo raste. Sva crvena svetla su upaljena, ali država ne preduzima ništa.
U „Majskoj platformi“ se navode glavni uzroci: status nastavnika, društveni i materijalni, nizak je, u školama dominira tradicionalno obrazovanje, nastavnici su dominantno predavači, a vrlo malo vaspitači. Ocene potpuno tačne, ali godinama poznate. Gde treba tražiti uzrok?
Ko postavlja osnove obrazovnog sistema? Odgovor je samo jedan: država svojim zakonodavstvom, budžetskom i programskom politikom (nastavnim planovima i programima). Sindikati nastavnika odavno se žale na loš materijalni položaj. Traže da im plate budu bar na nivou republičkog proseka.
Ističu da se plate njihovih kolega u regionu znatno više, ali se njihovo jadikovanje ne uvažava. Zbog toga je interesovanje za nastavničku struku veoma malo pa nastavnički fakulteti ni u drugom konkursnom roku ne mogu da upišu planirani broj studenata, a i oni koji se upišu imaju ispodprosečan uspeh u prethodnom školovanju.
Nastavnici su često na optuženičkoj klupi da su tradicionalisti, da mnogo vremena potroše na svoje pričanje, a malo na aktivnost učenika. U tome ima samo deo istine, ali glavni razlog je u pretrpanim nastavnim programima.
Nastavnik je obavezan da, u pripisanom fondu časova, savlada program opterećen didaktičkim materijalizmom pa je, u vremenskom škripcu, prinuđen da sve ispredaje. U psihologiji je odavno poznata činjenica da velika količina savladanih činjenica ne znači istovremeno i veliku misaonu moć.
Daleko je važnije kako i koliko se međusobno povezuje činjenički materijal, kako se koristi pri rešavanju zadataka. Ako se mišljenju bude posvećivala veća pažnja, ostaće više vremena za vaspitno delovanje. A najvažniji zadatak škole je da pomogne svakom učeniku da izraste u dobrog čoveka.
O tome su govorili mnogi velikani između ostalih DŽon Lok, Viktor Igo, Lav Tolstoj. Socijalizacijski procesi, a oni su najvažniji u vaspitnom delovanju, zapostavljeni su prvo u porodici, a škola teško stiže da popravi ono što je u porodičnom vaspitanju propušteno i što je „ulica“ učinila. Formiranje snažne socijalne grupe (učeničkog odeljenja), koja je važan socijalizacijski činilac, treba da bude zadatak ne samo razrednog starešine nego svakog nastavnika. Dobro odeljenje je kad se jedan učenik zalaže za sve, a svi za jednoga.
Sama činjenica da je stručna i akademska zajednica upalila crveno, upozoravajuće svetlo predlažući mere protiv nasilja kazuje da ministri obrazovanja u dugom nizu (često se menjaju) ne ostvaruju kako valja ulogu koja ima je namenjena. Izjava aktuelne 73-godišnje ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović (najupotrebljivijeg člana iz rukovodstva Socijalističke partije koja je izmenila sve moguće rukovodeće funkcije) o slučaju nasilja u Bačkoj Palanci pokazuje da ona čeprka po površini, a ne sagledava uzroke.
Kaže ministarka da pretučeni nastavnik „nije zaslužio ovakvu vrstu degradacije, da je žalosno to što se dogodilo, da osuđuje tako ponašanje“ (prema televiziji Prva). Takvu ocenu može da izrekne i prodavac kupusa na pijaci. Da je htela analizu, mogla bi da analizira svoje ministrovanje, pa Branka Ružića, pa Mladena Šarčevića …
Autor je profesor u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
