Spiskovi

Tramp je stao na tvitu, ali Vučić nije: spisak „650“ koji je Politika objavila u nedelju – spektakularno, na drugoj i trećoj strani, koliko košta? – nastavak je njegove akcije da pokaže gde je i sa kim prava srpska elita. Ako on jedan mora na deset, sad je uradio da bude obratno – na jednog Jankovićevog šalje šestoricu svojih. To je slika njegove megalomanije, na koju bi više trebalo obraćati pažnju, kao na manifestaciju samoobmane. Ali, to je druga tema, ja spiskove ne volim, i ne zna se šta je gore – praviti ih, ili naći se na njima. Jankovićev doduše ima donekle prihvatljivu prirodu: izražava manje-više autentičnu volju ljudi, i njihovu ličnu inicijativu. Vučićev spisak, nastao je, međutim – zna se to, ne može da se ne zna – kao čelična partijska akcija, na sasvim suprotnoj matrici. On nije rezultat autentične inspiracije nego straha, računa i loših karaktera. Jedino uverenje većine na tome spisku je korist. Kakva bolja Srbija, kakvi bakrači! Poznajemo ih, ti idu sa spiska na spisak, sa krila na krilo – eno vam amblematičnog Šobajića. Koja bi inače hemija spojila Cecu i Tasovca, Kanjuha i Nadu Macuru? Pred nas je odjednom izronila ona Srbija – malo modifikovana – koja je bila jednom već sahranjena, 5. oktobra: ako nisu sve ista imena, isti je duh. Masivnijeg spiska ne pamtim da je bilo još od Nedićevog „Apela srpskom narodu“. Stanite, ne izjednačavam, nego samo ukazujem. Populističke ideologije lome i zloupotrebljavaju ljude. Odnekud, međutim, znam i to da Vučić organski ne podnosi dupelisce, i ako ima neka crta njegovoga karaktera koja vredi, ta je. Zato verujem da će on sa ovim spiskom onih koji su mu se ovako duboko naklonili da mu poljube ruku – odvratno je to reći – u prvoj zgodnoj prilici prosto naprosto obrisati dupe.