Spomen-krst na Šinteraju (Schinderwiese)

Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću

Ostavite komentar


  1. Poštovani gospodine Bugarčić.Kao prvo,zašto ste ovo pismo naslovili na predsednika Srbije, vi ste pismen čovek,bar bi takvi trebali biti.Pa šta ima Vučić sa onima kojima ste vi,građani Vršca, dal svoj glas i doveli ih na vlast,opet na izborima za koje pretpostavljam da su bili regularni jer nije bilo,nekih većih primedbi.I sada vam je svima isključivo Vučić krivac, što oni koje sti vi izabrali rade onako kako vama u Vršcu ne odgovara.Pa smenite ih bre čoveče,ne prozivaj druge,imate li svi vi nezadovoljni mozga,znanja,petlje da se suprotstavite nečemu što nije dobro.Vidim nemate ali imate petlju da pišete i kukate,e vidite tu je vaš problem,naravno mislim na nezadovoljne građane Vršca.Imaćete izbore idućeg proleća pa kažite šta hoćete.

  2. Dragi Dragi, iz članka nisam baš sasvim razumeo o kakvim se komunističkim zločinima radi, ali to i nije bitno. Komunisti su za sve krivi od Spartaka do…kad zatreba. Lek/kazna…šta li, za njihove krivice je podizanje još krstova? To je ono što vi daroviti, obrazovani i senzibilni imate da zamolite Vođu? Danas i ovde.

    1. @BidžAna – „iz članka nisam baš sasvim razumeo“ – ja nisam razumela ništa. Pojma nemam o čemu PISAC piše i šta PISAC želi da nam saopšti. Ali, pošto se pominje Šinteraj, možda ću pravilno povezati stvar ako podsetim čitaoce „Danasa“ da se Jevrejska zajednica Srbije detaljno bavila problemom „streljanja i zakopavanja kao bajagi streljanih u sred grada“ i vrlo egzakno nam ostavila zaključak da je u pitanju izmišljotina „modernih“ Srba koji rade za pare Udruženja podunavskih Nemaca. Jedan od pokretača svih tih budalaština je pok. prof. Filološkog fakulteta, pošto nije više živ neću reći ime, koga su studenti od milja zvali Nacista.

  3. Госн писац, зашто не допуните свој књижевни опус, а истовремено баците и мало више светла на догађаје непосредно након Другог светског рата, којима сте се бавили у наведеним делима,књигом заснованој на чињеницама, чији би наслов могао бити „вршачке Швабе, добровољци у СС дивизији Принц Еуген“?

    1. Поздравни коментар Драгану: Да г. ПИСАЦ не ради за подунавске Швабе и данашње, изворно нацистичке, нељуде ЕУ, ЛБГТитд… первертите, не би ни био ПИСАЦ. Зна он, врло добро и за КУЛТУРБУНД и за Сепа Јанка, као и за Ота Скорценија* и његов поход из Темишвара ка Београду, а управо преко Вршца и КАРЛСДОРФА ( Банатског Карловца), ка Београду, априла 1941.
      Дочекале су га домаће Швабе срдачније од Загребчанина и њиховог дочека нациста. При томе се зна ко је био, успутна, жртва. Све у свему јадне подунавске Швабе нису знале шта им њихова ( и добровољно и присилно мобилисана) „ деца“ раде.
      *„Траговима СС злочинца, Јулијус Мадер и Михајло Марић“

  4. Odjednom mnogi ništa ne razumeju ili koriste poznatu uzrečicu: „a šta su oni nama radili?“ Koliko sam razumeo, pisac je verovatno hteo da kaže da pravi krivci (divizija Princ Eugen i sl.) pravovremeno pobegnu, a u odmazdi, po pravilu, bez ikakvog suda stradaju nevini.

  5. Г. С. Божићу: Далеко од тога да је писац рекао то што Ви претпостављате. Али, када нацистичке гњиде плаћају другосрбијанске продане душе, онда ПИСАЦ „запакује“ своје пронацистичке делатности и „ладно“ закључује да је у ШИНТЕРАЈУ „покапано“ скоро 2.000 људи ( ужас који могу само ужасни писци да измисле!). Такве и сличне, суштинске лажи, ПИСЦУ отварају могућност да напише још 5, 6 или 15, којекаквих, безвредних и пре свега штетних „романа“, ако се његове „шврљотине“ уопште и могу сматрати РОМАНИМА. Писац ни назнаке не даје да су деца домаћих Шваба нешто „ружно“ радили. А њихови рођаци су дивно дочекали „ослобођење“ и долазак својих „ослободилаца“, априла 1941. год., када је, моментално, испливала суштинска геноцидност домаћих (као и оригиналних) шваба.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

Naslovna strana za 19. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Vasil Hadžimanov, muzičar

Danas su jedine novine koje nepristrasno izveštavaju o stvarima u zemlji i jedini prozor u istinu.