Spomenik vandalima

Drugi, među kojima su brojni istoričari umetnosti, umetnici, arhitekte, političari i ličnosti različitih zanimanja, izneli su opozitne stavove. Izrečene su mnoge argumentovane zamerke na izgled, veličinu, ikonografiju, heraldiku i simboliku.

Sve što su rekli stručnjaci različitih provenijencija i „dežurni“ kritičari sa društvenih mreža na površinu je iznelo još jedan razlog za nove podele u dezorijentisanom i razorenom društvu.

Naše tradicionalne podele, prisutnije no ikad, dokaz su uznapredovale socijalne anomije, a megalomanski spomenik personifikuje shizoidni proces koji je zahvatio državno tkivo.

Vrhovni opsenar i uništitelj socijalnog, biološkog i ekonomskog propadanja Srbije, Aleksandar Vučić, podigao ga je kao znamenje sebi i vremenu svoje apsolutističke vladavine.

Izgledom i kombinacijom materijala i ikonografskim oznakama različitih epoha statua Stefana Nemanje može simbolično da predstavlja projekciju ličnosti gospodara Srbije.

Visinom statue poručuje da je najveći, najbolji i neuporediv sa bilo kim koji je formalno nešto značio u istoriji ove zemlje.

Lako pognuta glava označava milosrđe i brigu za one koji su ispod njega, ali visoko uzdignut mač opominje da će biti milostiv samo prema onima koji ga bespogovorno slušaju i bezrezervno mu se dive.

Polomljeni šlem je simbol društvenih lomova i bura koje su ga izbacile na površinu i nezaštićenih građana koje je stavio pod apsolutnu kontrolu.

Pozlaćeno postolje govori da su zlato i druge materijalne vrednosti oltar pred kojim se on i njegova elita klanjaju.

Bronza u kombinaciji sa staklom i mozaicima predstavlja estetski diskurs ljudi koji umetnost shvataju kao skup detalja koji šarenilom treba da iznenade oko posmatrača.

Ogromna statua, u čijoj pozadini štrče zastrašujući oblakoderi Beograda na vodi, može da se posmatra kao čuvar nove kaste privilegovanih Srba.

Svi koji su krali, otimali, obmanjivali, ucenjivali, ili asistirali u mnogim zlodelima, uložili su svoj prljavi novac u luksuzne stanove i lokale i fizički se odvojili od onih koji nisu u stanju ni da zamisle količinu novca koju ovi poseduju.

Pusto zdanje Železničke stanice zaklonjeno spomenikom visine sedmospratne zgrade i načičkani glomazni objekti na obali reke predstavljaju neizbrisivo svedočanstvo na pohod savremenih varvara i vandala.

Nažalost, oni nisu kao prethodni osvajači stigli iz drugih krajeva i oružjem pokorili prestonicu. Na površinu su ih izbacile velike društvene bure, a etablirale ih naivnost i lakovernost većine koja je poverovala u njihovu slatkorečivost i manipulacije.

Statua ne predstavlja rodonačelnika srpske države Stefana Nemanju, već gramzivu družinu beskrupuloznih, bahatih, amoralnih i na svako zlodelo spremnih likova.

Kreirala ga je estetika otimača u čijoj svesti dominira želja za posedovanjem svih i svega.

Podigli su spomenik sveopštoj destrukciji i devastaciji svih sistema koji predstavljaju državu i vratili nas u vreme Stefana Nemanje, u kome je vlastela bila zakon od čije volje su zavisili životi vazala i kmetova.

Veličina spomenika treba da nam pokaže kako smo sitni i beznačajni kad stanemo u njegovo podnožje.

Treba da zaseni i zadivi one koji se još uvek osećaju zaštićeni u senci vlastodržaca, kako bi im ponovo ukazali poverenje na budućim izborima.

Ime istorijske ličnosti je nadenuto statui sumnjivih i kontroverznih vrednosti da označi vreme u kome su suspendovane i relativizovane sve vrednosti do kojih je civilizacija, kojoj pripadamo, mukotrpno došla.

Ako shvatamo ko smo i gde smo se našli, možda ćemo pronaći snagu za otpor i odbranu.

 Autorka je lekarka-neuropsihijatar u penziji