Nekada je bila moderna uzrečica „AJ DA KAŽEMO“, a već duže vreme vlada „ZAPRAVO“.
Čak je govornici upotrebljavaju i po dva puta u jednoj rečenici. Doneo je vetar sa zapada, a nama to nekako imponuje.
Odnedavno „NARATIV“ je zavladao u tolikoj meri da već bole uši od učestalosti.
Prisutan je najviše kod „intelektualaca“, koji se utrkuju ko će biti nadmoćniji u broju izgovorenog ovog stranog izraza.
Pokušao sam da po nekom smislu i mestu u rečenici pronađem značenje ove reči: pojam, oblast, sadržaj, ali nikako da definišem značenje.
Pomišljao sam, možda sam zaostao u izražavanju, ne pratim savremeni trend. Nisam mogao da pronađem smisao ove čudne reči, koja se iznenada ugnezdila u naš srpski rečnik. Doduše, nije mnogo ni privlačna. A razmnožila se. Rešim se da na Guglu potražim objašnjenje.
Iznenadim se i ujedno i obradujem. Kad pročitah reči uvažene profesorke, filologa, koja piše zanimljive tekstove o našem jeziku u „Politici“, koja me ohrabri rečima: „narativ“ je obična poštapalica, nepotrebna i neukusna. Čak je i sa izvesnom dozom podsmeha pisala i kritički se osvrnula na ovu ružnu pojavu.
Odakle li je došla, iz kog „narativa“ ova čudna reč? Možda iz latinskog, ali nije baš sigurno i nejasno je kako to odjedanput i naglo?
Kako smo uopšte mogli da komuniciramo tolike decenije bez „narativa“?
Akademski slikar i pisac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.