Foto: Printscreen RTSPredsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i mnogobrojna delegacija iz ove mnogoljudne zemlje prohujala je kroz Beograd u pravcu mađarske prestonice u sklopu mini evropske turneje koja je započela u Parizu.
U javnosti, našoj, a možda još i više inostranoj, mnogo pitanja se otvorilo povodom ove posete, verovatno usled osetljivog geopolitičkog trenutka, koji doduše traje već nekoliko godina.
Da li će dolazak Sija u Srbiju pomoći vladajućoj stranci da pobedi na lokalnim izborima u junu ili je pak simbolična poruka Americi to što se nalazi u Beogradu na 25. godišnjicu raketiranja kineske ambasade tokom bombardovanja Srbije 1999. godine?
Šta partnerstvo sa Kinom znači za evrointegracije Srbije, a šta za položaj u odnosu na Kosovo?
Razni analitičari ističu onaj ili ovaj aspekt, ali čini se da je kao i do sada najvažniji ekonomski.
Ovog puta nije bilo potpisivanja ugovora o nekim novim velikim projektima, ali je zvezda posete bilo stupanje na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini od 1. jula.
Sporazum o slobodnoj trgovini je velika stvar, jer omogućava rast trgovine i koristi za obe strane. Ako se radi o ravnopravnim partnerima. Ali trgovinski odnos Kine i Srbije je sve samo ne to. Od trgovinske razmene od šest milijardi dolara prošle godine, deficit Srbije je bio 3,6 milijardi.
„Nebo je granica“ je fraza koju naši funkcioneri ponavljaju, ali zapravo je granica mnogo niže i to na nivou onoga što mi možemo da proizvedemo, da ispunimo kriterijume porekla, odnosno da je proizvod bar 50 odsto+1 proizveden u Srbiji i onoga što može da istrpi dug put i visoke troškove transporta do Kine.
A tu se priča sužava na nekoliko proizvoda koji se stalno vrte u izjavama: jabuke, šljive, goveđe meso (koje nemamo), vino i rakija. Neke firme i poljoprivredni proizvođači će sigurno povećati izvoz na ogromno kinesko tržište, ali efekat na celu ekonomiju je upitan. Setimo se samo pompe oko trgovinskog sporazuma sa Rusijom.
Zapravo u ovom trenutku sav naš izvoz u Kinu svodi se na bakar, u obliku rude, koncentrata ili nekih proizvoda od bakra niskog nivoa prerade, odnosno na firme Ziđin. Skoro 95 odsto ukupnog izvoza je baš taj. Ostatak čini uglavnom drvo takođe niskog nivoa prerade, a ostalo skoro da nije ni vredno pomena.
Po ovome, Srbija sada predstavlja sirovinsku bazu, kolike su nam mogućnosti, za kineske kompanije. Pa opet smo dobili sporazum o slobodnoj trgovini simetričan kao da naša ekonomija nije statistička greška u poređenju sa kineskom.
Nema popusta ni za „čelične prijatelje“ kad je biznis u pitanju, pa čak i kada, kako kaže predsednik „nigde neće naći ovoliku ljubav“ (prema Kini).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
