SPS slavlje – oni veruju da traju sa razlogom: Lični stav Dragice Stanojlović

Nastali su iz umirućeg Saveza komunista Srbije i organizacije koja je služila da se preko nje kontroliše većina stanovništva, poznate kao Socijalistički savez.

U ovom relativno dugom periodu bili su direktni učesnici, inspiratori i realizatori nepojmljivih tragedija i nemerljivih zločina.

Izazvali su građanski rat, hiperinflaciju, sankcije međunarodne zajednice, bombardovanje, ubistva neistomišljenika i novinara, progone i pogrome.

Od devedesetih godina prošlog veka do danas samo nekoliko godina nisu neposredno uticali na zbivanja od kojih su zavisili životi građana Srbije, njihova imovina i pravo na budućnost.

U periodu kad je postojala objektivna šansa da postanu i ostanu deo naše ružne prošlosti, uspeli su da opstanu, ustanu, i dožive reinkarnaciju, kao neki zli, osvetnički Feniks.

Tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić, i njegovi saradnici umislili su da novi sistem može da se gradi sa dojučerašnjim protivnicima.

Nisu oni bili obični politički neistomišljenici već zločinci koji su deceniju i po uništili državu, njenu privredu, ekonomiju i kulturu.

Tadašnja demokratska vlast je zažmurila na njihovo učešće u razaranju društva, organizovala bljutavo i patetično „pomirenje“ i sa njima krenula da gradi novi sistem. Umeli su socijalisti da iskoriste nerazumnu aboliciju, da se konsoliduju, reorganizuju i krenu u ponovno osvajanje vlasti.

Za besmislenu avanturu i novi zločin prema građanima Boris Tadić je kažnjen gubitkom vlasti, ali nikada do današnjih dana nije javno priznao svoju katastrofalnu grešku.

Sa zločinima, koje su činili, nikada se nisu susreli ni socijalisti.

Naprotiv, uživaju u svojim uspesima, postignutim na krvi, zgarištima, suzama i nesreći svih onih koji su se namerno ili slučajno našli na njihovom „usrećiteljskom“ putu.

Na slavlju su blistali od zadovoljstva što traju nasuprot svakoj logici, zakonima pravde i pravičnosti.

Opstaju kao paradigma duboko zabludelog društva, nedozrelog da shvati jednostavne zakone manipulacije koje su uspešno koristili i koriste hulje i protuve pozivajući se na „slavnu prošlost“ „patriotizam“ i „svetske zavere“.

Na floskulama su sebi obezbedili komforan i luksuzan život, dok je većina propadala jer im je verovala, ili se nije dovoljno brzo probudila iz sna o „socijalno pravednom društvu“.

I danas pričaju gotovo identične priče, i danas, nažalost, postoje ljudi koji im veruju.

Verni su asistenti sadašnjem vrhovnom uništitelju, nagrađeni za odanost visokim funkcijama i sigurnim društvenim pozicijama.

Njihovog predsednika, koji je dvadeset godina na čelu ove opskurne organizacije, niko nije pozvao na odgovornost za čuvenu aferu „Koferče“.

U koaliciji sa aktuelnim otimačima države menjao je ministarske resore kao islužene cipele.

On je konstanta koja je usmeravala naš put u sunovrat, kao i direktor BIA, potekao iz iste lopovske i prevarantske grupacije.

Na razvalinama države i društva oni slave.

Ništa im ne znače činjenice da su u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti jedne od najsiromašnijih država Evrope, što se broj stanovnika te države dok su oni vršili vlast smanjio za čitav milion, i što u toj državi ništa ne funkcioniše.

Ti poražavajući podaci su daleko od njih, jer su oni još dalje od stvarnog života svakog od nas.

Oni veruju da traju sa razlogom i da su sve njihove pogubne političke odluke i neskrivena pljačka građana učinjene iz „patriotskih razloga“, jer, poznato je, „Srbija se saginjati neće“.

Kao potvrdu svoje odluke da traju na slavlju su promovisali novu ličnost, koja simboliše neraskidivu vezu sa njihovim osnivačem, Slobodanom Miloševićem, i njegovom ideologijom „Krvi i tla“. Unuk zločinca koji je odgovarao pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu treba u organizaciji da zauzme značajno mesto u znak zahvalnosti i vere u sve što je njegov deda činio.

Podsmevaju nam se podlo i otvoreno uvereni da smo bespomoćni. Trebalo bi da njihova uverenja podstaknu naša u suprotnom smeru. Imamo pravo i obavezu da tako činimo.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.