Squid game na novobeogradski način

Lepa SMS poruka na finoj bledosivoj pozadini.

Znači, stanje se poboljšava i prosvetljava.

Odavno nije crno, a i siva popušta.

Stanovnici Novog Beograda dobili su putem mobilnih telefona obaveštenje od svoje opštine da u Servisnom centru mogu preuzeti besplatne karte za predstavu „Đurologija“.

Predstava će se održati u Hali sportova „Ranko Žeravica“ u Novom Beogradu, 22. oktobra ove godine.

I, ovde ne bi bilo ničeg spornog da nije korone koja sve kvari.

Onda, u čemu je problem?

To što u poruci nema informacije o epidemiološkim merama koje će organizator sprovesti, nema informacije da će zainteresovani građani morati da pokažu potvrdu o vakcinaciji ili o preležanoj kovid infekciji.

Ćute o tome.

Otud utisak da poruka stiže iz nekovid prošlosti, zalutala u vremenu.

Dešava se to i s pismima, putuju po 20 godina, što se ne bi desilo i u digitalnoj stvarnosti.

Ali, ni na sajtu Opštine, u obaveštenju o besplatnim kartama za pomenutu predstavu nema nijedne informacije o eventualnim merama zaštite od infekcije. Ćute i tu.

Znamo da je kapacitet Hale sportova u Novom Beogradu 3.500 mesta, a upravo toliko karata Opština je 2014. godine podelila svojim građanima za jednu drugu predstavu.

Dakle, reč je o višegodišnjoj akciji koju Opština sprovodi, u okviru besplatnih programa, pa zašto bi se sada prekinulo s lepom tradicijom samo zbog kovida? Tim pre što je otkazan i Sajam knjiga.

Ne može se narod ostaviti bez imalo kulture.

Korona, pa, šta?

Ako se može na svadbu sa 500 ljudi, za koju ti treba para da se picneš, para za poklon, za svirače, za fotografa, za ruzmarin ako su običaji starinski – a što da ne odeš na besplatnu predstavu?

Korona vreba, to je tačno, ali valjda neće podeliti svih 3.500 karata, već pola i nijednu više, valjda vode o tome računa, ali i to je mnogo, valjda će podeliti pola od pola, u stvari, valjda neće podeliti više od 500, valjda vode o tome računa, ali sa deljenjem karata počeli su još pre mesec dana, lepo piše „prijavljivanje je od 20. septembra do popune mesta“, izgleda da su rešili da ipak podele svih 3.500 i popune svako mesto, kako i piše, ali valjda će maske biti obavezne. Valjda.

Ne piše, ali valjda.

Znači, da se uzdamo u maske, iako znamo koliko smo nedisciplinovani, u masi od više hiljada noseva, barem će stotinak viriti napolje.

Grbavi, pravilni, čisti, slinavi, svejedno, svi potencijalni rezervoari virusa ubica.

U popularnoj južnokorejskoj seriji Squid game očajni ljudi odlaze na poziv tajanstvene organizacije da učestvuju u igrama u kojima mogu dobiti veliki novac.

U početku ne znaju da su igre smrtonosne, a kasnije se svesno izlažu riziku zarad novčanog dobitka, zato što njihovi životi „napolju“ ionako više ništa ne vrede. Prema zamisli autora serije, reč je o kritici kapitalističkog sistema.

Dakle, učesnici Squid gamea rizikuju život zarad velikog dobitka. Veliki rizik i veliki dobitak (39 miliona dolara) idu jedno uz drugo.

Odlaskom na pomenuti masovni događaj u Hali sportova Novi Beograd dobitak je mali i naziva se besplatno devedesetominutno uživanje u predstavi, pa se možemo osloniti na matematičku logiku i zaključiti da je srazmerno mali i rizik da se izgubi život. Možda su tako razmišljali i organizatori. Ali, pomisao da takav rizik ipak postoji – izaziva jezu.

U redu, potrebna je kultura ovom narodu, ali narod mora ostati živ da bi bio kulturan. Još ostaje da zamislimo čuvare reda u Hali sportova, lica prekrivenih crnim maskama, u crvenim skafanderima s kapuljačama, pozajmljenim od kolega iz Squid gamea, i masu ljudi koja se tiska da uđe u halu.

I još ostaje da se uporedi i sagleda interes članova tajne organizacije iz neobične, bizarne serije i organizatora besplatnog masovnog događaja iz naše „obične“ stvarnosti. Prvi pripadaju prebogatom, izopačenom svetu željnom zabave, što nije nepoznato kolektivnom pamćenju ljudske civilizacije, setimo se samo borbi gladijatora.

Ali, šta je interes organizatora besplatne predstave? E, tu nastaje problem. Materijalne koristi nema.

Ne žele novac. Kažu, nama pare ne trebaju. Onda, šta bi mogao biti njihov interes? Izgleda da moramo ponovo u Rim, da duboko zagazimo u vreme, jer ništa nije novo i sve se ponavlja. Šta smo našli? Hleba i igara… Šta drugo?

Autorka je književnica i slobodna novinarka