Sramno otezanje

Doktor iz Ouklenda u SAD Ljubiša Dragovićpodgrejao je svojim veštačenjem – iz kojeg proističe da je gardiste ubila treća osoba – nove prepirke pripadnika nekadašnje vojne istrage i članova Nezavisne komisije. Vojska je tada na brzinu zaključila da su se mladi vojnici međusobno poubijali, pa je jedan od njih izvršio samoubistvo. Članovi Nezavisne komisije, formirane pod pritiskom javnosti, utvrdili su da su gardisti ubijeni. Sprovedene su dve istrage i obavljene tri ekshumacije. Urađeno je nekoliko

balističko-medicinskih veštačenja. Superveštačenje američkog FBI isključilo je da su se gardisti međusobno poubijali. I pored svega, nisu dobijeni definitivni odgovori na pitanje šta se zaista dogodilo 5. oktobra 2004. tokom redovne patrole u objektu Karaš na isturenom stražarskom mestu. Za jedne priča je završena još na početku davne 2004, za druge je završena tek veštačenjem doktora Dragovića pre neki dan.

Tokom vremena pojavile su se zapanjujuće sumnje u vezi sa supertajnim vojnim objektom usred Beograda (koji to više nije): da su pokojni gardisti videli neke kriminalne radnje, ali i da ih je eliminisalo obezbeđenje haškog optuženika Ratka Mladića. Suština je u tome da su videli nešto što nisu smeli.

Postupak je u pretkrivičnoj fazi u Okružnom sudu. U ponedeljak je predmet sa Dragovićevim veštačenjem poslat u Okružno tužilaštvo i od njega zavisi dalja sudbina. Nedopustivim dugogodišnjim mrcvarenjem tragično nastradalih mladića, koji su otišli u vojsku da „plate dug otadžbini“, na gubitku su samo njihove porodice, jer su platile suviše skupu cenu jednog vojnog roka. Em su ostali bez sinova, em ne znaju okolnosti pod kojima su stradali, em niko nije odgovoran za ono što se desilo. Zato je krajnje razuman stav advokata porodica poginulih gardista da Tužilaštvo podnese zahtev za sprovođenje istrage protiv nepoznatog počinioca. Dakle, da se istraga ponovo otvori i da se stvar raspetlja do kraja, bez obzira na to koga će da „zakači“, kako se taj neko zove i koliko je visoko pozicioniran u vojnoj, policijskoj, političkoj ili nekoj drugoj hijerarhiji.

Odugovlačenje je sramota za vojsku, ali i za državu. Ako je neko iz vojnih ili političkih struktura zataškavao istragu i štitio nekoga, taj valjda više nije u prilici da to čini. A ako jeste – zločin će još dugo ostati nerasvetljen.