Vučić na Kosovu 2014. godine; Foto: EPA / STRINGERKosovo je nekada bilo mit, zavet, ep porobljenog naroda koji je samo kroz pesmu i usmeno predanje čuvao sećanje na izgubljenu slobodu. Kosovo je nekada bilo ideja vodilja naroda koji je opstao, preživeo i dočekao da se oslobodi i ujedini.
Kosovo je bilo i ostalo mesto sudara dve ideje, dve civilizacije, dva naroda, dve države. Kosovo je bilo i ostalo trenažni poligon velikih sila, pulsna tačka koja manifestuje kliničku sliku evropskog organizma.
Kosovo za Srbe nije geografija, nije teritorija, nije resurs, nije Lebensraum. Kosovo je vekovima za Srbe bilo metafizika, onda se pretvorilo u romantičnu istoriju, pa u razočaravajuću realnost i najzad u neprebolni poraz.
Svi nacionalni pokreti u Evropi koristili su mitologiju kao pogonsko gorivo, fabrikovano kolektivno sećanje kao instrument za buđenje naroda, istoriju kao izvor legitimiteta za stvaranje slobodne, nezavisne, nacionalne države.
Srbi su ceo dvadeseti vek potrošili u pokušaju da na Kosovu pomire san i javu, mit i realnost, ideal i politiku.
Kada jedan narod doživi demografsku katastrofu u Velikom ratu, uzastopno bude krivac i žrtva pogrešnih državnih aranžmana, bude osakaćen u najvećem, poražen u hladnom i osramoćen u građanskom ratu-prevelika je cena koju mora da plati, preskupe su posledice istorijske neodgovornosti, preteško je ustati i krenuti dalje.
Ali najteže, najskuplje, najbolnije jeste i biće neminovnost da priznamo grešku, da prihvatimo poraz, da shvatimo nam ne treba novi početak, već novi cilj. Kako to objasniti jednom ponosnom, pravdoljubivom i slobodarskom narodu?
Kako ovoj generaciji baciti u lice činjenicu da je izgubila ono što su im prededovi ostavili u amanet? Kako uopšte Srbima pričati o porazu posle celog jednog veka u kojem su se nizale veličanstvene pobede, od Kumanova i Bregalnice, preko Cera i Kolubare, do Neretve i Batine?
Srbe treba pripremiti za postkosovski period.
Da li će biti lako – sigurno ne. Da li će biti uspešno – najverovatnije ne. Ali, to je jedini ispravni i mogući put.
Nalazimo se u procesu rekonvalescencije, preživljavamo posledice velikog gubitka i tokom posttraumatskog perioda najopasnije je jednu iluziju zameniti drugom. Negiranje, samoobmanjivanje, potiskivanje može samo pogoršati stanje i dovesti do tragičnih recidiva.
Naša sklonost ka autoviktimizaciji, ksenofobiji i autodestrukciji dodatni su faktori rizika da nam se tragedija ponovi ne kao farsa, već kao apokalipsa.
Pre nego se detaljnije pozabavimo budućnošću, potrebno je kritički izanalizirati prošlost. Naravno, ne onako kako to radi predsednik Republike, jer on je počeo, odrastao, sazrevao, a sada završava svoju karijeru beskrupulozno manipulišući emocijama masa, njenim predsrasudama i zabludama, propagirajući kulturu neodgovornosti i nasilja – crna lista uzroka bolesti koju pokušavamo da izlečimo.
Kada retrospektivno pokušava da objasni kosovski problem i time, po već oprobanom receptu, najveću odgovornost prebaci na svoje političke protivnike, on nikako da shvati da to vraćanje u prošlost njemu najmanje odgovara i da je od svih preostalih aktera na političkoj sceni on najodgovorniji za poraze koje ciklično preživljavamo.
Treba primetiti kako mađioničarski brzo preleti preko devedesetih, da bi svojim rečima dao prividnu dubinu on uzgred spomene 1945, a najduže se zadrži na događaje iz 21. veka.
On to ne radi slučajno, jer vrlo dobro zna da njegova radikalska prošlost koju pokušava da izbriše iz sećanja, jeste i biće neizbrisivi deo njegove političke biografije, njegov račun koji moraju drugi da plate, njegova nečista savest koju ne može da opere auto-putevima, fabrikama, mostovima, izložbama…
Bez imalo stida optužio je DOS da je lagao narod tezom da je Kosovo demokratsko pitanje, da je posle nekoliko meseci na vlasti i sam Đinđić bio ljut na svoje zapadne partnere. Možda Kosovo nije bilo demokratsko pitanje, ali je činjenica da su on i njegovi tadašnji i današnji partneri na to pitanje pokušali da daju nedemokratski odgovor.
Pogledajmo samo kakav je bio program SRS-a u vreme kada se on kao mlad i perspektivni kadar učlanio u tu organizaciju.
Gušenje SVIM SREDSTVIMA separatističke pobune na Kosmetu uz sledeće mere:
– ukidanje autonomnih pokrajina
– proterivanje svih emigranata i njihovih POTOMAKA
– raspuštanje i prekid finansiranja svih ustanova na albanskom jeziku
– prekid davanja socijalnih davanja, posebno onih koja podstiču PREVISOKI NATALITET!
Srpska radikalna stranka bila je formalno najjača opoziciona stranka u periodu od 1993. do 1998.godine, da bi postala deo vlasti i pokušala da gorenavedeni program sprovede u delo zbog čega je Srbija brutalno kažnjena agresijom/intervencijom/bombardovanjem NATO-a i („privremenim“) oduzimanjem Kosmeta.
Posle petooktobarskih promena, samo par godina kasnije SRS obnavlja poziciju najjače opozicione stranke i to ostaje sve do raskola 2008., dok tokom tog kritičnog perioda ne menja svoj program, ne preuzima odgovornost za počinjena nedela i dodatno se radikalizuje po istom pitanju.
U svemu tome radikal Aleksandar Vučić imao je važnu ulogu, ne samo pratioca i izvršitelja, već kreatora nakazne i zločinačke politike.
Čak i kada govori o kriminalcima iz redova drugih stranaka koji su tim kriminalom oslabili državu i onemogućili je da se efikasno bori za KiM, zar je potrebno podsetiti da je on sam bio desna ruka čoveka koji je osuđen zbog zločina protiv čovečnosti ( ima li većeg kriminala od toga?), a i sam nema moralno uporište da bilo koga optužuje za zloupotrebu državne funkcije radi dobijanja materijalne koristi, jer je ratno-stambeni profiter koji je morao u budžet da uplati 97.000 DM poreza na ekstra-profit zbog viška stambenog prostora.
Neverovatno je da neko insistira na odgovornoj politici prema KiM, a sam je decenijama bio ekstremno neodgovoran, kao što je još neverovatnije da neko drži predavanje o poštenju, a sam je bio nepošten i prema državi i prema narodu.
Svako ima pravo da se promeni, pogotovo ako je ta promena na bolje. Ali, ta promena se doživljava samo putem katarze.
Neophodne katarze nema bez suočavanja sa počinjenim nedelima, bez odustajanja od stranputice, bez pružene ruke onima koji te čekaju na novom, ispravnom putu. Predsednik nema hrabrosti da prođe kroz to duhovno-političko pročišćenje.
Kao mentalni slabić on nije sposoban da prizna svoju krivicu, već tu krivicu relativizuje okrivljujući sve druge, a relativizacijom on je posredno negira.
Negirajući i prećutkujući tu krivicu bez trunke stida zauzima poziciju mesije, politički bezgrešno začetog novorođenčeta koji će preuzeti grehove drugih i žrtvovati sebe radi višeg cilja.
Taj put je nova Vučićeva stranputica. To nije put ozdravljenja, već maskiranja mnogo veće bolesti od one iz devedesetih.
Tada je deo Srbije nebrigom i nemarom zahvatila gangrena koja je dovela do amputacije bez anestezije. Sada krvotokom Srbije teku nacionalistički toksini koji vremenom mogu dovesti do septičkog šoka.
Zaraza se širi kroz sve institucije-crkvu, akademiju, vojsku, obrazovni sistem, a maskira se navodno miroljubivom spoljnom politikom. Srbi se vrednosno udaljavaju od Evrope, umesto da teže ka najvećem mirovnom procesu u istoriji. Srbi se sistemski i planski naoružavaju mržnjom, kad već ne mogu vatrenim oružjem. Srbi se spremaju za osvetu,umesto za pomirenje.
Umesto da na „novom“ putu potraži partnere, saveznike i prijatelje, Vučić dokazuje po ko zna koji put da jeste napustio Šešelja, ali da Šešelj njega nikada nije. Radikalna pozicija prema neistomišljenicima, medijsko iživljavanje nad protivnicima, nespremnost na kompromis oko najvažnijih pitanja – sve to Srbiju čini rizičnom za vraćanje osnovne bolesti, ovog puta sa kobnim posledicama.
Ako je u prvom operativnom zahvatu bio u drugom prstenu krivaca, danas je on i samo on kriv jer je postkosovska Srbija konfuzna, agresivna, podeljena.
Kosovo odavno za Srbe nije samo reč, makar i najskuplja. Ona postaje neprebrodiva frustracija koja je može odvesti iz očajanja u nestajanje.
Autor je lekar i TV autor
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
