„Srbi Kosovci sa zebnjom čekaju veče“: Ako ROSU bude uklanjala barikade – oružani sukob će se teško izbeći

I sve te reči –  suverenost, legitimitet, legalitet, celovitost, gube na značaju i smislu gubitkom samo jednog života.

KoSSev je na svojoj Instagram stranici uz fotografiju sa blokada napisao “Vatra, dim, kiša – već decenijama viđena ikonografija na barikadama na Severu”. U samo nekoliko reči su stale decenije života Srba Kosovaca – onih koji su egzistencijalno vezani za platu iz opština koje vodi Srpska lista, onih kojima su koferi onoliko puta bili kod kućnog praga zbog osionosti i albanskih specijalista i loklanih mutnih tipova. Prvima je to dozvolila Kurtijeva vlada, a drugima Srpska lista i Vučićev režim.

Nezgodno je komentarisati situaciju koja samo jednom varnicom može da kamione pretvori u balvane i da izazove širok oružani sukob u kome bi opet najpre stradali oni nedužni, kao što je to situacija bila devedesetuh, ali i generalno u svakom ratu.

I ovo vreme ima svog Arkana, i svoju Krajinu i svoje Miloševićeve, Tuđmane i Alije… a ako se situacija bude razvijala po onom najgorem scenariju od kojeg nas deli samo jedan pogrešan potez bilo koje strane, uopšte nismo daleko od toga da i ovo vreme ima svoju balvan revoluciju i SAO, ovog puta SAO Sever Kosova.

I Srbi s Kosova su više razočarani u nametnute im glavešine. Toliko puta su vođeni na barikade, pozivani sirenama, plašeni, bili su napadani i očekivali zaštitu tih nametnutih im glavešina, ali su stavljeni u ulogu da oni treba da štite te glavešine koje su se neretko krile iza njih.
Upravo ta razočaranost, koja je nakon polaganja zakletve devet poslanika Srpske liste u Skupštini Kosovo uznapredovala toliko da je većina izgubila potpuno bilo kakvu nadu, rezultovala znatno manjim brojem ljudi na blokadama nego što je to u prošlosti bila situacija.

I u tom svetlu treba posmatrati napade na kolone KFOR-a, ranije bačene bombe u prostroije OIK u Severnoj Mitrovici, pucnjave, jer je jasno da bi eventualni gubitak nečijeg života bio uvod u još veće sukobe, a treba reći da ni kosovska strana ne pokazuje neophodan nivo racionalnosti kako bi dalju eskalaciju sukoba predupredili. Bahatost ROSU specijalaca samo se povećala.

Čak i da kosovski specijalci nisu upali u Gazivode i tamo maltretirali ranika, Srbi trpe prekomernu silu pripadnika ove jedinice bezbednosti.

Zamislite da vas za prekoračenje brzine zaustavljaju specijalci sa dugim cevima. Ili se setimo napada na izvršnog direktroa NVO „Aktiv“ Miloša Milićevića. Da se to nastavilo pokazuje i jučerašnji  slučaj maltretiranja dvojice Srba na putu Lučka Reka-Gazivode kod mesta Ribnjak zaustavila – Davora Markovića i njegovog sina Andriju iz Zubinog Potoka.

Možda prvi put ne treba podcenjivati značaj barikada na terenu, koje iako na nekim mestima “manje posećene” nego ranije, mogu zapravo dovesti do eskalacije sukoba. Ako ništa drugo zbog realnosti koja je drugačija od one pre 5. novembra. Srba je ranije na severu bilo u institucija, sada ih nema. I taj minimum institucija na severu Kosova kolektivnog izlaska Srba sa severa iz institucija više ne postoji.

Izlaskom Srba iz institucija sever Kosova vraćen je u predpolitičko doba, a nepostojanje ikakve regulacije otvorilo je prostor da grupe koje su već delovale na severu KiM inteziviraju svoje delovanje. Pa je tako došlo do bacanja dve eksplozivne naprave u prostroije Opštinske izborne komisije u Mitrovici, kada su novoimenovani članovi OIK-a u pratnji policije pokušali da u njih uđu. Jedna je eskplodirala, a drugu je u kontrolisanim uslovima detonirao EULEX. Na zvuk sirena građani su se okupili, a iz mase se zapucalo i u vazduh. Onda je kasnije u Bošnjačkoj mahali, mutltietničkom, ali većinski albanskom naselju u većinski srpskoj Severnoj Mitrovici, se čula detonacija – bačena je pirotehnička naprava iz kola koja su stigla iz većinski srpskog dela Mitrovice.

Koliko su kriminalne grupe intezivirale svoje delovanje pokazuje i pokušaj pljačke Trezora u Leposaviću, u sred bela dana, sa maskama i dugim cevima.

I onda ne treba da čude dešavanja tokom ovih barikada – razmena vatre sa kosovskim specijalcima kod Zubinog Potoka koja je trajala oko 15 minuta, napad šok bombom na EULEX, čak i da pljačku i ove “akcije” ne vrše iste grupacije.

Da je napad na EULEX protivan interesima Srba najbolje je pokazala Boreljova izjava da EU neće tolerisati takve napade, te Srbe pozvao da odmah uklone barikade. Do sada su zahtevi i od strane Borelja i od strane drugih međunarodnih zvaničnika bili usmereni Prištini, koja je reciprocitetima i odlukama o raspisivanju izbora gurala situaciju u ovo što se sada događa.

Upravo ove grupe, o čijem se prisustvu spekulisalo mesecima unazad, mogu biti presudne za dalji razvoj situacije, odnosno eskalaciju sukoba.

Kosovska obaveštajna služba mesecima unazad govorila je o kriminalnim bandama na severu koje su povezivali sa Srbijom, a koje, kako se čulo iz KOS-a ili i od strane Kurtija, žele da ruše stabilnost na KiM, a o njihovom prisustvu tokom blokada 31. jula govorio je i EULEX.

Iz ove Misije su krajem oktobra rekli da je primećeno „značajno i uznemirijuće prisustvo naoružanih na barikadama podignutim na Severu Kosova“ 31. jula, koje su bile izazvane prištinskim reciprocitetom u pogledu ličnih karata i tablica.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa KiM Rada Trajković ove grupe povezuje sa potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, kojeg Priština traži zbog navodne umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića i koji se nalazi pod sankcijama VB i SAD.

I drugi akteri politike na Kosovu govorili su o prisustvu sumnjivih grupa navodno povezanih sa Srpskom listom.

Ako je to zaista tako onda se izjava predsednika Srpske liste Gorana Rakića da građani na barikadama treba da puste KFOR i EULEX da rade svoj posao i da ih propuštaju, dan nakon napada na EULEX, može pokazati i određene sukobe unutar same Srpske liste.

Povratak vojske i policije

Srbija je tražila povratak vojske i policije na KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 od KFOR-a, iako, kako reče Vučić, se očekuje negativan odgovor.

Time je Vučić preuzeo Kurtijev metod otvaranja novih tema. Kurti je to radio silnim reciprocitetima, ali da bi, za razliku od Vučića koji ovime proces vraća na 1999. godinu, proces gurao unapred.

Srbiji ne odgovara da se proces odmrzava, jer svako odmrzavanje zamrznutog konflikta znači približavanje potpisivanja Sporazuma o normalizaciji, koji se sada u javnosti pojavljuje kao “francusko-nemački predlog”. Jasno je da to nije u skladu sa Kurtijevim namerama.

Čeka se veče

Srbi Kosovci sa zebnjom čekaju veče – Kurti je najavio da će ROSU ukloniti blokade, ako to ne učini KFOR. Ako zaista kosovske snage krenu na barikade, oružani sukob je teško izbegnuti. Ako ipak KFOR bude uklanjao barikade moguće je da to predstavlja stvar dogovora da bi se izbegla dodatna eskalacija.

Više će se stvari znati možda nakon večerašnjeg Vučićevog obračanja posle hitno sazvanog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Bilo kako bilo, jedno je neupitno – Kosovo je umorno i treba mu mir. Umorni su i Srbi severno od Ibra, ali i oni južno, koji se nakon konfiskacije vina u Velikoj Hoči pokazano da su taoci, jer nije slučajno da ova akcija dolazi nakon dešavanja u Severnoj Mitrovici – hitaca i bombi. Umorni su i Albanci i Goranci i Bošnjaci i Romi i Egipćani i svi drugi koji na KiM žive. A permanentni sukob u većoj ili manjoj meri žele i Beograd i Priština.

Kada u glavi imate ljudske živote koji su svašta u prošlosti proživeli, zaista je analizirati situaciju nezgodno.