Još jedna predizborna jesen u Srbiji. Na proleće naredne godine nas očekuju izbori, redovni predsednički izbori nakon pet godina prvog predsedničkog mandata Aleksandra Vučića.
Iako je aktuelni predsednik Republike i Srpske napredne stranke više puta najavljivao da se neće kandidovati ni za drugi mandat predsednika, kao ni za mesto predsednika SNS-a, najveći deo javnosti mu ne veruje da se neće kandidovati. On uporno govori da o tome nije doneo odluku i da će sačekati da mu se mandat približi kraju, pa da će stranka i građani odlučiti da li žele da se on ponovo kandiduje. Ne želi da komentariše previše šta će biti njegova odluka, jer vodi veliku borbu oko Kosova i Metohije, sprema se usvajanje pravno-obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine, ali i ističe da Srbija snažno ekonomski napreduje i da su svi zadivljeni ekonomskim reformama i rezultatima koje Srbija postiže i da je motor razvoja ovog dela Evrope. Ističe i da će do kraja godine prosečna zarada biti 500 evra i da je to bilo nezamislivo dok su Đilas, Jeremić, Obradović i Trifunović pljačkali državne pare i tukli žene, kao i da će uskoro biti pokrenuti procesi protiv sve četvorice. Sve ide uživo na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, iako je jutros gostovao u jutarnjem programu na Pinku, sinoć u Ćirilici, a juče ujutru na Prvoj.
Iako je Srbija i dalje u grupi polu slobodnih zemalja prema izveštaju Fridom Hausa sa još nižim skorom nego 2019. godine i opet je pala u izveštaju Reportera bez granica, međunarodni akteri ističu značaj stabilnosti regiona koju obezbeđuje Srbija kroz dijalog sa Prištinom i pozdravlja poslednje aktivnosti povodom dogovora oko sporazuma Beograda i Prištine.
Stranke opozicije su napustile parlament ovog proleća zbog nemogućnosti da dođu do reči i da ravnopravno učestvuju u sednicama, u pokušaju da ukažu međunarodnim akterima na stanje demokratije u Srbiji. Opozicioni odbornici su prestali da učestvuju u radu lokalnih skupština. Traže slobodu medija i pozivaju se na izveštaje međunarodnih organizacija koje prate stanje medija i demokratije u Srbiji. Kako se predsednički izbori približavaju opozicija tvrdi da ne postoje uslovi za izbore i pozivaju se na izveštaje domaćih i međunarodnih posmatračkih misija o neregularnostima na izborima 2020. godine. Međunarodni zvaničnici ističu da bi opozicija trebalo da se vrati u parlament i da tamo adresiraju teme slobode medije i slobodnih izbora, odnosno da se vrate dijalogu sa predstavnicima vlasti kao što je bio slučaj 2020. godine. Deo opozicije koji je van koalicije „Svi zajedno“ se vratio u skupštine i ukazuje na značaj parlamentarne borbe i poziva sve stranke opozicije da se vrate u parlament. Deo ovih poslanika i partija je bio najglasniji protiv bojkota izbora 2020. godine, smatraju da tada nisu pogrešili, ali i sada smatraju da Srbija može do narednog proleća da dođe do poštenih izbora. Deo onih koji su bili zagovornici izlaska na izbore 2020. godine, a ostali su ispod cenzusa – sada su zagovornici bojkota izbora.
Opoziciona scena je turbulentna. Svi su saglasni oko toga da u Srbiji ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, međutim nisu saglasni oko strategije daljeg delovanja. Deo opozicije koji je okupljen oko „Dogovora za bolju Srbiju“ potpisanog početkom godine pregovora međusobno oko mogućnosti bojkota predstojećih predsedničkih izbora jer smatraju da uslovi za slobodne i fer izbore ne postoje i pozivaju vlast da se usvoje preporuke Ekspertskog tima 2.0 sačinjenog od nestranačkih ličnosti formiranog nakon izbora 2020. godine koji je utvrdio sve nepravilnosti tokom izborne kampanje i izbornog dana, dok drugi deo smatra da je neophodno izabrati novog jakog kandidata koji će stati na crtu Vučića i pobediti ga.
Mnogi iz opozicije smatraju da Vučić neće smeti da stane na crtu (već da će da se prebaci na mesto predsednika Vlade) i da će neko drugi biti kandidat SNS-a i da opozicija ne sme da proglasi bojkot pre raspisivanja izbora, odnosno dok ne vidi ko će da se kandiduje ispred SNS-a. Jedan deo opozicije tvrdi da se ne mogu bojkotovati redovni izbori, drugi deo kaže da će se o bojkotu izjasniti kada izbori budu raspisani. Treći deo kaže da se do izbora mora učiniti sve da bi oni bili slobodni i pošteni. Deo opozicije poziva međunarodne posrednike za pregovore i traže formiranje prelazne vlade. Vlast ne odgovara na zahteve opozicije. Poziva opoziciju da se vrati u parlament i tvrdi da će usvojiti novi poslovnik i da više neće biti besmislenih amandmana i zakona po hitnom postupku.
Sve deluje kao jedan loš deža vi. Kao da se sve ovo već desilo. Ili kao da se umalo desilo, a u stvari se nije desilo. Da li je ovo scenario koji svakako čeka Srbiju? Ovo je budućnost Srbije u jesen 2021. ako se odustane od bojkota 2020. godine. Ako se bojkot ne desi 2020. godine, možda će se desiti 2022/2024. ili 2027. godine. Vlast neće sama odlučiti da se odrekne autoritarnih metoda vladanja bez snažnog pritiska kako iznutra tako i spolja, a bojkot je svakako mehanizam i sredstvo koje će na političkoj sceni nešto da promeni i da bude vrsta pritiska.
Bojkot izbora od strane opozicije će se desiti, samo je pitanje da li sledeće ili neke od narednih godina? A kako potencijalno nazvati te godine, osim, izgubljene?
*Autor je politikolog i doktorand na Fakultetu političkih nauka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.