„Srbija bi mogla da dospe u poziciju da slučaj Banjska ‘prepusti’ institucijama na Kosovu“: Advokat Luka Jovanović objašnjava i zbog čega

I dok su domaći i regionalni mediji objavljivali detalje iz te optužnice, prirodno je iskrslo i pitanje dokle su pravosudni organi Srbije odmakli u svojoj istrazi o tome, a koju su pokrenuli pre skoro godinu dana.

Podsetimo se, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je 3. oktobra 2023. istragu protiv Milana Radoićiča i NN lica zbog osnovane sumnje da su izvršili sledeća krivična dela

1) udrživanje radi vršenja krivičnih dela,

2) nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i

3) teška dela protiv opšte sigurnosti.

Kako je, u očima medija i javnosti, izgledala ta istraga nakon saslušanja Radoičića?

Tužilaštvo se nije puno oglašavalo o njenom toku – osim da obavesti javnost da je „prikupljanje dokaza u toku“.

Već i to je posebno neobično uzimajući u obzir da se to tužilaštvo gotovo redovno oglašava u vezi sa mnoštvom drugih postupaka koji se vode pred Višim sudom u Beogradu i to naročito o onima za koje postoji interesovanje javnosti.

Pa ipak, od dana pokretanja istrage tužilaštvo nije našlo za shodno da obavesti javnost dokle se došlo sa utvrđivanjem identiteta ostalih pripadnika Radoičićeve grupe!

Nije se oglasilo ni oko utvrđivanja okolnosti – kako su Radoičić i njegova grupa došli do oružja koje je bilo korišćeno u Banjskoj, a ni kako je to oružje prebačeno na teritoriju Kosova.

Upravo zbog toga je i bila veoma zapažena vest o podizanju optužnice protiv Radoičića i ostalih od strane tužilaštva u Prištini.

Sama činjenica da je ta optužnica uopšte podignuta postala je neprijatan podsetnik na činjenicu da u istrazi o istom događaju i njegovim akterima koju vodi srpsko tužilaštvo nije bilo vidnih pomaka skoro godinu dana.

Zato je tužilaštvo u Beogradu – bez vidljivijeg uspeha – odmah po objavljivanju vesti o podizanju optužnice u Prištini pokušalo da relativizuje ovu činjenicu osporavanjem nadležnosti kosovskih institucija za vođenje bilo kakvih postupaka u vezi sa Banjskom.

Takva izjava tužilaštva, možda čak i više nego samo njegovo dosadašnje (ne)postupanje, podstakla je sumnje i u sposobnosti srpskog pravosudnog sistema koji je baš po pitanju Banjske možda suočen sa najvećim izazovom koji je pred njega postavljen, nakon suđenja ubicama nekadašnjeg predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića.

Propust Srbije da u okviru sopstvenih institucija i poštujući sopstvene zakone rasvetli zbivanja u Banjskoj i oko tog događaja, kao i da sankcioniše odgovorne, rizik je da Srbija dospe u poziciju u kojoj će od nje biti (za)traženo da taj zadatak „prepusti“ institucijama na Kosovu.

Štaviše, Peter Stano, portparol Evropske unije, u saopštenju kojim je ispred EU pozdravljeno podizanje optužnice u Prištini, naveo je i da se od Srbije očekuje „puna saradnja“ u postupku koji vode kosovske institucije, kao i – „saradnja u privođenjenju odgovornih za taj čin“.

Sličnosti sa nekadašnjom saradnjom sa Haškim tribunalom (ni)su sasvim slučajne, ali upravo ovo je situacija koju je Srbija morala da izbegne.

Na kraju Srbija ne samo što to nije izbegla nego je svojim propustom da sankcioniše odgovorne za incident u Banjskoj nesmotreno ( ili možda i prkosno?) već zakoračila u nju.

Da li je uzrok što je Srbija u takvoj situaciji odsustvo političke volje, nedostatak institucionalnih kapaciteta, pogrešna politička kalkulacija ili nešto sasvim drugo to više nije bitno.

Ono što postaje bitno jeste da bi veoma konkretne posledice takvog spleta okolnosti mogle da zakucaju na vrata mnogo brže nego što to i mislimo.

A tada bi se valjalo setiti da su one mogle biti izbegnute da su rasvetljavanje incidenta u Banjskoj i primenu zakona Srbije i Srbija i Više javno tužilaštvo u Beogradu shvatili malo ozbiljnije.

Autor je advokat iz Beograda. Tekst je prvobitno objavljen na intenrent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju. Ceo slučaj Banjska -pravno-politička pitanja advokat je sublimirao u dokument od 23 stranice koji se nalazi na istom sajtu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.