Srbija – cezaristička despotija

… zemlji uvek izložen sveukupnom nerazumevanju i sveukupnom klevetanju, izložen dakle propasti i smrti, i prema tome uništenju svoje egzistencije“ (Tomas Bernhard, Korektura)

U Srbiji i u mnogima od nas zacarila je nesnošljiva, licemerna, varirajuća – čas otvorena, čas latentna – beskrupulozna unutrašnja, apsolutno štetna dugotrajajuća opsada primitivizmom, glupošću i ordinarnim bezobrazlukom – populistička okupacija jednih, od strane povodljive i heterogone, sebično zaslepljene skupine drugih koja se plaši da ne izgubi prigrabljeno, odnosno podareno – od mrvica do ogromnih privilegija – a suštinski ne razume ili neće da shvati ni vladavinu prava i stabilnih institucija, ni građansku demokratiju, ni prâvu slobodu – a koju je, tu i takvu sramnu opsadu/okupaciju, jedan razobručeni čovek sa svojom kamarilom isključivo interesno postavio, podgreva je, manipulativno održava i krajnje opasno pojačava, nastojeći da nacionalistički zloupotrebi sve i svakoga – od rodoljublja, Kosova, evropejstva, međunarodne zajednice, preko Ustava i institucija, do migranata, virusa, lekara i Crkve – pretvarajući ovu nesrećnu zemlju u cezarističku despotiju, šireći strahovladu i gazeći surovo sve civilizacijske vrednosti i standarde, jurističke i ostale, lansirajući ludilo, haos i svekoliku dekadenciju – ne bi li nas sve pretvorio u lične marionete – demagoški obesmišljavajući normalnost, razumnost, pravednost, moral, istinu i duhovnost – lažno obećavajući blagostanje i svađajući građane međusobno a i Srbiju sa okruženjem i netotalitarnim delom savremenog sveta, ujedno negirajući ionako slabašni integritet i identitet naše države i društva, u dubokom raskoraku, raspadanju i truljenju.

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu