Srbija i „bauk fašizma“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Konačno dobar tekst da pročitam. Samo bih dodao da je u Srbiji mnoogo veći problem staljinizacija u poslednjih 70 i nešto godina, nego oni problemi koji se nameću kao takvi.

2. Hvala Vam gospodine Divjak, ovaj tekst mi daje za pravo da kazem da nisam psihijatrijski slucaj,iako je moj opravdani personalnim strah od ovakve „intelektualne“ postavke upravo precica do zla,svih navedenih I izvedenih u ovom tekstualnom ( „karakternom“) obliku. Veliko postovanje of moje malenkosti, narocito prema Vasem kritickom pogledu na“elitu“ koja I dalje zivi I upravlja a Nas I nasu mladu buducnost kao topovsko meso.♿

3. Musolini nekad bejaše bio socijalista, ali nikada lenjinista. Nije dobro pisati u širokim potezima.

4. Nije jasno zbog cega se u tekstovima ne pominje prva pojava Fasizma u politicke svrhe, koja je vezana za politiku Ruskog cara Nikolaja Romanova. To su uradili njegovi sledbenici, koji su 1931. godine formirali Velikorusku Fasisticku Partiju (VFP). Hitler, Musolini i ostali su to PREPISALI. Bilo im je zgodna prilika da za krizne situacije se nadje krivac (Jevreji).

5. Gledano objektivno elemenata fasizma ima, ali u vlasti. Tu je neprikosnoveni vodja koji sebe dozivljava kao drzavu, a ujedno je i prvenstveno sef stranke a tek onda predsednik. Tu je i partijska policija a tu su i partijski domari, notari i izvrsitelji bas kao nekad u Nemackoj. Sad sto nema konclogora nije zbog nedostatka zelje vec nedostatka moci. Uostalom cela drzava pocinje da po mnogim parametrima lici na jedan jer su mnogi prakticno osudjeni da zive unutar jednog sistema iz koga bi da pobegnu ali nemaju mogucnosti za to.

6. Uvaženi Profesore Divljak vidim blago provocirate SANU, a SANU, vidim, Vas Profesore žestoko ignorišu, a preko Vas i nas. Ceo Svet, ali nas se tiče naša Srbija, se nalazi u dramatično komplikovanom stdijumu. Umni ljudi u Svetu iz Akademija i pojedinci ukazuju na uzroke, na rizike i na rešenja. Naša SANU je častan izuzetak, osim kad su politikantski u pitanju Kosovo i Metohija i Republika Srpska. Jednom su monolitni oko tih stvari, a onda maloposle su navodno podeljeni. Najgore je što ih za te Srpske aktuelne specifičnosti niko nije ni pitao, a još gore što se ne zna kad čelni Akademik o tome govori u svoje a kad u kolektivno ime. Zna se da nije jednostavno biti na vrhu “ Piramide naučnika“ (Umetnike da ostavimo malo po strani), ali Onje sebe ponudio i dobio poverenje. Sada ćuti, čeka rasplet na Državnom vrhu. Ima sreću što mnogi ne znaju da mu politika nije posao, osim u fundamentalnom i u aplikativnom naučnoteorijskom smislu, što je daleko od njegove lične profesionalnosti. Dokje On u SANU takvog posebnog organizacionog odelenja u SANU neće biti.