Srbija i dalje stagnira

„Barometar slobode“ je projekat merenja i upoređivanja stepena slobode u različitim zemljama. Sastoji se iz numeričkog dela i komentara. Sloboda se meri kroz tri glavna aspekta: političke slobode (slobodni izbori, odsustvo vanustavnih uticaja na vlast i sloboda medija), vladavinu prava (nezavisnost sudstva, odsustvo korupcije i poštovanje ljudskih prava) i ekonomske slobode (sigurnost vlasničkih prava, obim države, stepen finansijske, radne i poslovne regulacije i sloboda trgovanja preko granica). Ocenjene u svakom od ovih deset podaspekata od 0 do 10 (a ukupno od 0 do 100), zemlje se porede kako po ukupnoj slobodi tako i po njenim sastavcima. Kratki komentari ukazuju na promene situacije tokom prethodne godine, sve do kraja juna 2015.

Nosilac projekta „Barometar slobode“ je nemačka liberalna Fridrih Nauman fondacija za slobodu. Azijsko izdanje „Barometra“ obuhvata 17 zemalja, od kojih je po svim dosadašnjim istraživanjima Japan zemlja s najviše ukupne slobode za svoje građane, najviše zahvaljujući visokom stepenu političkih sloboda i vladavine prava, uz prosečno stanje ekonomskih sloboda. Evropsko izdanje „Barometra slobode“ izlazi od 2013. U početku je obuhvatalo samo balkanske zemlje, dok su ove godine uključene i neke zapadnoevropske, baltičke, centralnoevropske, kavkaske i centralnoazijske države. Najslobodnija od istraživanih je Holandija, od zemalja u tranziciji Estonija, a od zapadnobalkanskih Hrvatska.

Srbija je od početka istraživanja uvek bila na sredini liste, kako ukupne tako i one zapadnobalkanskih zemalja. Svuda u zemljama u tranziciji ispodprosečno, u Srbiji je stanje vladavine prava posebno tragično. Nedostatak vladavine prava je najveća pojedinačna prepreka ostvarenju sloboda građana, dok je stanje sudstva, naročito manjak njegove nezavisnosti i efikasnosti, najslabija tačka vladavine prava. Ni s korupcijom nije mnogo bolje, uprkos brojnim kampanjama i obećanjima vlasti. U oblasti ljudskih prava zapažaju se protivurečni trendovi. Uporedo sa značajnim napretkom u oblasti prava LGBT i još nekih manjina i uz tretman izbeglica koji je s pravom pohvaljivan od strane EU, privatnost građana je sve više meta političkih i uopšte obračuna s neistomišljenicima. Sloboda okupljanja se sve češće dovodi u pitanje, a pritisci na medije, iako indirektni, sve su jači. Govor mržnje je uobičajena i nimalo zazorna pojava u javnom životu, po čemu, doduše, Srbija ni u našem regionu nije izuzetak.

Poseban kvalitet evropskog izdanja „Barometra slobode 2015.“ je mogućnost da se kroz kratke i precizne opise trenutnog stanja uporede vrlo različite zemlje, od Holandije, preko Baltika i Balkana, sve do Tadžikistana i Kirgizije. „Barometar“ ističe međuzavisnost različitih aspekata slobode i daje brojne dokaze o njenoj nedeljivosti. Bila to uslovljenost borbe protiv korupcije političkom demokratizacijom i ekonomskom liberalizacijom, ili veze političkih sloboda i ljudskih prava, ili ekonomskih i političkih sloboda, pokazuje se da su zemlje u kojima su ekonomske slobode vrlo velike a političke znatnije ugrožene pre izuzeci nego pravilo, pogotovo ako u njima nema ni dovoljno vladavine prava.

Od 27 posmatranih zemalja, najboljih 12 i Grčka na 15. mestu su članice EU. Prvih 12, Grčka na 15. mestu i Turska na 21. mestu su članice NATO. Ispred Srbije (koja je na 16. mestu) su Hrvatska i Crna Gora, a iza nje Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Rusija je na dnu liste, najpre zbog skoro nepostojećih političkih sloboda i veoma lošeg stanja vladavine prava, koju, uostalom, i kao ideju a ne samo kao praksu, zvanična ideologija u toj zemlji otvoreno odbacuje.

Nalazi ovogodišnjeg „Barometra slobode“ ukazuju na najvažnije pravce u kojima treba da deluju političari, civilno društvo i svi kojima je stalo do unapređenja slobode u Srbiji. Koliko god i samo pominjanje reforme sudstva postalo nepopularno, malo se šta u drugim oblastima može postići bez nje. Da bi se korupcija uspešno tukla u visokoj politici i u svakodnevnom životu, nisu dovoljne političke kampanje, nego razvoj demokratske političke kulture, obnova institucija, liberalizacija ekonomije i poštovanje slobode medija. Pokazuje se da zemlje EU i NATO treba da nam budu uzor i smer u kome treba ići, dok je tzv. „Evroazija“ (uz izuzetak samo par zemalja i to upravo onih koje uprkos okruženju streme ka EU i NATO) pretežno prostor gde ne stanuje sloboda, nego autoritarizam, korupcija i odsustvo osnovnih ljudskih prava.

*Autor je član Političkog saveta i internacionalni sekretar LDP