Srbija i Katalonija

I pored toga, kako se bližim dubokoj jeseni života, sve mi se više čini da smo mi u Srbiji ljudi koji ne umeju da misle. Naravno ne mislim tu na pojedince. Ima u Srbiji mnogo mislećih ljudi. Reč je o većini koja evo već više od četvrt veka bez razmišljanja, opčinjena srpstvom, guta svaku veliku laž nacionalista i svaku njihovu zamenu teza.

Poređenje Kosova i Katalonije na primer. Vladajući nacionalisti su svojom ratnom politikom, svojim pokušajima da proteraju Albance i na Kosovu nasele Srbe iz Hrvatske, uveli Srbiju u rat sa celim svetom. Bili smo bombardovani i naterani da u Kumanovu potpišemo kapitulaciju, odnosno Sporazum koji je Milošević proglasio aktom pobede nad NATO paktom. I kako se danas to, i tako izgubljeno Kosovo, može uopšte upoređivati sa referendumom o nezavisnosti Katalonije. Taj protivustavni akt u Španiji, Evropska unija ne odobrava i zbog toga je naši vlastodršci optužuju za politiku dvostrukog standarda, za gaženje vladavine prava i bla, bla, bla.

Referendum u najbogatijoj provinciji pravno uređene države Španije, nije ništa drugo nego želja tamošnjih nacionalista da imaju svoju državu i da vladaju bez ograničenja. Briga njih kako će se taj separatizam odraziti na standard običnih ljudi koji su po mnogim mišljenjima ćutljiva većina. Namerno zaboravljajući na rat koji su na Kosovu vodili i izgubili, naši nacionalisti kao bajagi podržavaju celovitost Španije zato što nije priznala nezavisno Kosovo. Urlaju međutim kao ranjene zveri na Evropsku uniju optužujući je za licemerje i tražeći da im Unija odgovori da li postoje dva međunarodna prava: jedno za članice, a drugo za nečlanice. Nema većeg licemerja od njihovog nacionalističkog. Iskusili smo to svi na Zapadnom Balkanu.

Milošević i Tuđman, nacionalistički lideri u Srbiji i Hrvatskoj, ubili su Jugoslaviju da bi vladali u svojim državicama, a ne da bi narodima u njima bilo bolje. Ubili su Jugoslaviju kao što danas nacionalisti ubijaju Španiju. Jer u vremenu ubistva, svi Jugosloveni su imali standard koji je danas nezamisliv. Prosečne plate bile su blizu evropskog nivoa. Samo oni koji ne umeju da misle mogu verovati da će Katalonci živeti bolje ako im se država zove Katalonija, a ne Španija. I samo naši nacionalistički licemeri veruju da mogu večito vladati Srbijom navodno braneći Kosovo koje su namerno amputirali. Čuvanje vlasti u Srbiji je jedan od motiva zbog kojeg oni brane davno izgubljeno Kosovo. Drugi mnogo važniji motiv zove se pljačka građana pod zaštitom države.

Može li iko da se seti i da li je ikada iko čuo ili pročitao, koliki su budžeti svih tih BIA, VOA i kako se sve ne zovu te, u komunističkom sistemu osnovane, a i danas vladajuće takozvane Službe bezbednosti? I ko kontroliše kako se i gde troši taj silan novac, na ovaj ili onaj način opljačkan od nas građana? Ko i kako je finansirao Beograd na vodi, po svemu sudeći propali tajni projekat sa Arapima? Jasno je da kada se ta i takva pitanja i postave u Parlamentu, vladajuća nacionalistička većina to ignoriše.

Ali gospodo nevladajući a građanski, demokratski i evropski opredeljeni naši zastupnici u Skupštini, umete li bar vi da mislite? Pa da se, pošto ne postoji drugi način da zaštitite pravo građana da znaju ko, kako i gde troši naš novac, bar malo žrtvujete. Kao što se žrtvovao novinar Vukašin Obradović ili toliki radnici propalih fabrika. Nemate pravo čekati da vam građani samo na lepe reči, svojim glasovima poklone vlast.

Organizujte štrajk glađu u poslaničkim klupama, sve dok od uzurpatora države ne dobijemo te, za državu i građane podatke od životne važnosti. Ceo svet će vas u tome podržati, jer ćete time pokazati da vam je stalo do onih koji su glasali za vas i do pravno uređene države. Jedan od zahteva takvog štrajka morao bi da bude i totalna izmena izbornog zakona i potpuna revizija izbornih spiskova. Jer po sadašnjim izbornim pravilima, nikada niko neće moći da pobedi nacionalističku nakaradnu, korumpiranu i kriminalnu vlast.

Budite uvereni da bi takvo vaše žrtvovanje, probudilo anesteziranu energiju mase i izazvalo do sada neviđeni društveni prasak, odnosno mogući spas od ovog ništavila.

Autor je novinar